Српски сион

С тр . 306.

ОРПСКИ

сион

§ип§ (За1пп аиГгитип1;егп, батИ 81е тећгеге уегтб§Исће Напс1е18-Беи1е игк! Раппећеп аиГ е1пе ипуег!ап§ћсће Аг! Љпеп пасћ{о1еп тасћеп, ип(1 гиг АиГпаћте (Зез Нап(1е18 ги 2е裏 пасћ аИег ТћипћсћкеИ; ћеу^игскеп кбппеп; 80 капп јћпеп аисћ (11е §ећеШепе Апћг1п§ип§ (Зег 3 СНоскеп аиГ <3ег ТассЈа1а 1ћгег Кц-сће 1п Јег Маиег оћпе а11еп Ап«1:ап(1 §ез1аие1 луепЗеп. НЈег1пеи ће8Ј:еће1 (Јазјепјое, 80 Е1п НосћШћћсћег НоГ-Кпе §8 -Еа1ћ ип1егп 24. ргае1;егШ аиГ (1а8 т1Ие1вЉ (Зевбеп Ве§1еИип§ уоп 27. Ос1;оћег аћћ1п ћјећего §е1ап§1е Сгебисћ (1ег (1ае1§еп Напс1е1з Беи1еп К11:и8 Сггаес1 поп ипШ ап (1аз Сгепега! Соттап(1о ги гебспћ1геп §егиће! ћаћеп, ипс! ту«1сћез Го1дћаћг 1ћте МШ1аг-Соттап(1о гиг т511;егеп Уег81апсћ§ип§ (1ег пиг ег"№опп1;еп Нап(1е18-Беи1.еп уог.«1ећепс1егта88еп рег ех^епбит §1еЈс11Га1з тћ;еп1:ће11еп ћећдпс^ен-тхч!. Иста наредба саопштена је у пријепису представницима ,(1ег §пес1изсћ П1сћ1; иппЧеп 01аићеп8§епо88епеп": Конетаптину Поповићу, Хијерониму Пани и СтеФаиу Каруси. Из пропратниде војпичке сењске команде, датиране 17. децембра 1790., сазнаје се, да је тај СтеФан Карусо „конте" а и „комисер" царског руског консулата. (Свршиће се.)

ГОВОР епископа Лукијана Богдановића. драсан у анкети ради преинаке 38. зак, чл. од год. 1868. о народној настави, 18. зак. чл. од 1879. год. о настави мађарског језика и о 26. зак. чл. од год. 1893. о уређењу плата учитеља и учитељица на ошитинским и вероисповедним школама.* Нека ми поштована анкета дозволи, да и ја по положају и позиву своме ставим своје скромне примедбе на референтски нацрт законске основе, о којој су се јуче много њих и исцрпљиво изјавили. * Како се код нас обично све на сумце ради; није чудо што наши „седмосилцн" уредници политичних новина — без да си дадоше труда, да проуче с&м предлог министра угарског Берзевиција у погледу школске наставе, ударише у велико звоно на узбуну, у место да га својим читаоцима у целини донесоше, како

Један од главних циљева предлежеће нам законске основе јесте: да обезбеди ма^арскоме језику као држтвном језику потпуно уважење (бгуепуезШбзе!) у напшм школама. Да би се избегло свако несиоби сваки беспристраетан читаоц могао и саи створити свој суд о поменутом предлогу. И да је то учињено, не би било једне трзавице више, којих на жалост и онако сувише имамо. Како је „ Сриски митроиолијски Гласник" проглашен од школског Савета за његов званичан орган; у реду би било, да бар у њему изиђе у тачном преводу поменути министров предлог, како би спрам њега могао заузети положај не само с&м школски Савет, него и остали родољуби, којима лежи на срду просвета нашег народа, те за времена учинити нужне кораке. Ствар о наумљеном преустројству школа у Угарској и сувише је важна, и ако игде, у том питању не би требало да буде међу нашим странкама разног мишљења, него би бар у том питању требали да будемо сложни. Пошто се у нашим политичним листовима погрешно наводио говор преузвишеног г. епископа будимског Лукијана Богдановића у анкентној комисији,у којој је претресан поменути министров предлог, и отуд извађани погрешни закључци; доносимо га у верном преводу по стенографскии белешкама. Исти су говор донели у целини „Народност" и „Браник". „Браник" сумња у верност превода и истинитост тога говора; не верује, да је при поменутој анкети било и стенографа, пошто — рече — то никад није био обичај, и замера што г. епископ није своју „коректуру" дао у оне престоничке новине, у којима је његов говор изопачен. Је ли хонетно сумњати у истинитост говора и верност превода, а не имати о томе противне доказе; то је ствар „Браникова". Ми смо уверени, да је г. епископ Лукијан оио, што је говорио у поменутој анкети, говорио по евом убеђењу, без обзира, хоће л се исти његов говор допасти коме или не. Ако новинари могу терати политику по свом осећању, без сваких других обзира, не може је терати и један српски великодостојник — епископ, него мора терати реалну, која нама Србима у Угарској може користити, у колико може још бити говора о користи после нашег досадашњег рада — наше политике. Сумња „Браникова" да је на истој анкети било и стенографа, врло је чудновата. Министар у говору свом, којим је отворио анкету, нагласио је, да се постарао о том, да стенографи верно забележе све говоре и то за то, да после анкете по стенографским белешкама изда целу