Српски сион

В р . 11. СЈРПСКИ

разумљеље, изјављујем у напред: да овим својим говором не смерам да говорим против предавања мађарског језика, јер ово предавање ваља не само да одобрава сваки свестан патриота, био он ма које раеправу у засебној књизи, која ће за кратко време и изићи. Да су том приликом стенографи бележили говоре појединих говорника и да је говор г. епискоиов истинит и веран сведочи следеће писшо. Иревод. Председник аем. мађарске стевограФске 8адруге. Пресветли Господине! Примивши Ваше врло поштовано писмо, могу Вашу пресветлост умирити, да ће дневник, који ће се штампати, у тексту своме донети говор В пресветлоети онако, као што је изречен и по ирепису, кога сам био сретан послати Вам< и да је преинака ма и најмања , изузев стиларне поправке, свакако искључена. Ми стенографи, нисмо томе криви, а>со листови доносе погрешне текстове или што је још горе, ако говорнику препишу сасвим противно од онога што је говорио, као што се то са говором Ваше преосветлости догодило. Ми стенографи смо заклети и саоиштавамо само оно што смо верно забележили, о чему се В. иресветлост може уверити баш из иреписа Вашега говора, који сам Вам ирииослао. Ваше прееветлости слуга понизан Бела Викар с. р. Бпешта 7.]VI. 904. Овај званични препис имали су — као што смо извештени — у својим рукама г. г. Антоније Хаџић, председник Матице Српске, поп Божа Поповић и др. Владислав Манојловић, који су били недавно у Пешти. Да се г. епископу не може замерити, што није по асељи „Браниковој" евој „иеправак" послао престоничким листовима, доета је да наспоменемо то, да исти листови ниеу званични листови, а министарство ће и онако као што рекоемо издати скоро све говоре, па и његов верно по стенографеким записима, из кога ће се сви они, који знају мађарски уверити моћи, да се српски текет не разликује од оригинала. Наспоменути нам је овде још и то, да су преетоничке новине донеле у целини говор румунског митрополита Мециана ког је он с великом натегом и муком прочитао, с тога, што су говоре првог дана у целини доносили, а говоре осталих говорника 2. и 3. и осталих дана само у кратким изводима, како је који хтео и схватио, отуда и разлика у извештајима појединих новина и гледе поменутог говора г. епископа. Напоменути нам је још и то, да г. епископ није могао у свом говору рећи, као што је „Нови Србобран" у два маха рекао, да у његовој дијецези има 52 школе, у којима се мађарски језик

сиоа Стр.ао7 л _ народности, ного ваља свим трудом својим да настојава, да сваки гра^анин домовине наше језик тај савршено научи. — Но ако се лаћам говора, чиним то делом ради тога, што су јуче поједини говорници претерујући хтели, да учине разлику између патриотичких и непатриотичких вероисповести, — које разликовање ја именом своје цркае одлучио и са индигнацијом одбијам, јер не могу доиусшгши то: да су верии моје цркве, чувају&и свој језик и своје обичаје отуда неиашриошични, јер ова домовина и наша је и ми хоЛемо да учесшвујемо у великоме раду, да кулшуру своје домовине шшо више уздигнемо — с друге пак стране ако се лаћам говора, чиним то за то, да одбраним законом ујемчену аутономију своје цркве, јер видим да овај законски предлог у иостизавању својега циља аутономију нашу, ако је и не ставља ван креиости, свакако је знашно вре^а. Јер и 20-ти зак. чл. од год. 1848. као и 9-ти зак. чл. од год. 1868. ујемчавајући нашу црквену аутономију, наре^ују: да исповедници православне вере своје школске ствари на својим црквеним конгресима самостално установљују, управљају и уређују — па ипаксадржава овај законски предлог више такових расположења, која ово аутономно располагање чини илузорним. Уре^ујући тако н. пр. минимум плате вероисповедних учитеља, не води рачуна ни о аутономији ни о материјалној снази наших црквених општина, које подносе терет око издржавања тих школа, стављане предаје, кад у целој његовој дијецези нема више од 41 српске школе, у којима фактично већина деце знају боље мађарски — као и родитељи им, који су у мору мађарства — него српски. У погледу повторних школа, које се мисле установити, имамо напоменути то, да ће исте имати са свим други с ;ер од досадашњих повторних школа. Исте ће бити више економске и занатлијеке, које ће морати општине издржавати, с тога је г. епископ и предложио, да се у тим школама предају сви предмети осим веронауке на мађарском језику, који је језик нуждан у Угарекој не еамо интелигенцији, него и трговцима, занатлијама, па и ратарима. У такој школи не ће се српско дете одродити, које је свргаило 6 разреда српске школе. Уред.