Српски сион

С тр . 308.

јући им у дужност, да за 9 месеци од дана, када овај закон стане на снагу, обезбеде своме редовноме учитељу најмање 800 круна плате. Овај кратки рок таман је довољан, да се сиромашне вероисповедне школе укину, јер ако добију више од 120 круна припомоћи, ваља да се одреку своје аутономије. Вређају нашу аутономију још к шоме и оне одредбе §-а 40., које говоре о дчсциплинарном иосшуику ирошив учишеља , о њиховом ошиушшењу и именовању у случајевима, који су тамо набројени. Далеко је од мене и помисао, да узимам у одбрану таковога учитеља, која греде против-државним правцем, или таковога, који употребљује у школи забрањене уџбенике или наводи људе на исељавање — али ипак за то држим, да у оваким случајевима не ваља обилазити вероисповедне дисциплинарне власти и тиме у неку руку изражавати према њима неповерење; јер ја Вас господо уверавам, да кад би и било оваких непатриотских учитеља, да би вероисповедне школске власти поступиле против њих и у своме делокругу наЈстрожије — о чему би се влада по својим органима у свако доба уверити могла. Зашто дакле да се вероисповедне школске власти обилазе, зашто дакле да се на место отпуштенога учитеља именује нови учитељ и без саслушања надлежне вероисповедне власти — кад би иначе права либерална политика баш то захтевала: да се дисциилинарна истрага и донашање иресуде осшави надлежној вероисиоведној власти, задовољивши се само с иравом контролисања. Исшо се шако коси са иравом наше аушономије и 1У-то иоглавље овог законског иредлога, које се иоглавље тиче осиособљења учитеља. Кад је овај законски предлог тако либералан, да допушта образовање учитеља и не ма^арским језиком, онда не увдђам потребу, да учитељски приправник не полаже испит учитељског оспособљења на оном језику, на коме је наставне предмете учио. До сада је била то пракса, да су се ови испити учитељског оспособљења држали пред краљ. школским надзорником; да

је учитељску диплому добијао само онај кандидат, који је у свагсом погледу одговорио захтевима и који је из маЗ^реког језика и књижевности положио испит на ма^арском језику. Са како је лепим успехом овако оспособљавање учитеља и до сада урађало, показује та околност: да је у нашој домовини било 1991\1902. школске године само 52 такове српске основне школе, у којима се мађарски јсзик није са довољним успехом предавао, а и у њима само зато, што се налазило још такових старих учитеља, према којимз се закон није могао довољно строго изводити. Данас једва ако има у нашој домовини неколико такових српских основних школа, у којима се мађарски језик успешно ие предаје, али ово неподесно стање престаће наскоро, јер и наше вероисповедне школске власши ревносно настојаварЈ, да се мађарски језик учи темељно. Узимам са врло великим умирењем на знање изјаву г. Министра, да строжијим одредбама овог законског предлога није смер, да немафарске становнике наше отаџбине силом лиши њихових племенских и језичхих својстава — и ако је то заиста тако — у што ја не сумњам — онда може преузвишени г. Министар бити уверен, да Ке се и народносши што веЛлш шрудити, да државни језик уче. Али у иосшизавању овога циља, није нужно ла&ати се шакових средстава, са којима би се добар брашски одношај иореметио, наша законом ујамчена црквена аутономија изиграла, него ваља да настојавамо око тога, да наше школе, уз ваљани надзор државе, одговарају своме узвишеноме циљу и да зајемче шшо извесније решење иостављених им народних, в народноиросвешних и социјалних задашака, те да се шако све оно, што је закон о настави мађарског Језика пре 25 година пожелео и наредио, с иошиуним усиехом и изведе. Овај велики задатак имале су у виду наше вероисповедне школе у прошлости, и овоме великоме циљу служиће оне и у будућности још у већој мери. Не илашимо се ми надзора државе, али у интересу своје аутономије морамо да одбијемо свемо~&но умешавање и расиолагање државе.