Српски сион

Б р . 11.

СРПСКИ сион

С тр . 311.

Беча Децембра 1670. ухвати, и он буде затворен нрво у граду Шотвину, за тим на Шлосбергу, а нанослегку у Гладу у Шлезији, где 1686. и умре. Чим је Мијакић одведен био у затвор, буде за марчанског владику ностављен Павле Зорчић, који је у Риму завлацичен од два грчка — нравославна — и једног латинског — римског — владике. Под Зорчићем је многи српски калуђер и многи Србин пропиипао и допао љутих мука и затвора, ну норед све своје строгости и потпоре државних власти; није уснео да поунијати наш народ у вараждинском и карлшт&тском генералату, те се није смео друкчије ни пред својим марчанским калуђерима називати него „ ешскои Срблем". Из таког назива, нека се увере све оне хрватске шовинисте, који називају наш народ у бившем вараждинском генералату и иначе „влашким народом", да се он није тим именом ни у ХУП. веку називао и звао, него „срнским народом", којим се именом називао и поменути Павле Зорчић, који је седео на владичанској столици од 1671—1685. године. I. Заклетва Гаврила Мијаиића. 1а гаврилг миакићв р^да св. василиа велигћга и >бећавамсе и ирисиежемт. госиодб богВ милостивому и милостивои богородицв1 и св. михаилб и свемБ даћго в ^рант. бити нашемВ мл. поглавник8 РимскомВ цесарВ и кралм унгарскомб леополдВ и неговимг ^фициеромт., да хоћго верант. и нокоранЂ бвпи и хоћи нолег-Б нега светлости и кр'в г в нежалимЂ прол1ати с% влашкими сини даја хоћго стално и верно оучинити и шбдржати ово доли подиисанан: Прво. Да хоћго в^рангБ и покоран-Б бити наипрво БогВ и свлтбм - б цр^вамЂ и них-б арх^ерего господб које занас г б гр^ћшнике кр ^-б свохо нролЈиЈ а1ега и 1а држимг и нознавамгБ ноглавара и учитела и пастира всих-б пастировт, и свлге римске цр'кве к>тца пап8 коге јесте поглавник -б свим-б црквами, потлам -б Господа Бога и јага држимт. за поглавара свихђ осталбшхђ свлгценнико†ва и ВБсего хриспанства свого в^рностБ и иокорностЂ толикаише и>бећгоем -б ноглавникб цесаровоИ и кралевов Светлости како чест земл1е в' којади иребивамт. и

мога телеснога живлешн нотребочго имамЂ тако да би по \Д с Д^гогг. — умснованго калВгерскомт. и влашкомб и>биран8 бискбпја именованВ добилг него се в'сб дајем^ умилошћго и оурВке нашега милостивомВ цесар^ и кралго и да не само именованч, др^гимЂ него св. крВномг цесарским -б и кралевским -б иоставлнм се. Трето. — ^бећбемЂ да ш сада никога дрВгога под сватимт. шцем-б иапом 'б и неговимг нВнциушемг нећго спознавати и држати залога поглаварага и г. архиепискВпа шстрогонскога и г. 8гарскагч> митрополЈта колоночанскаго и канцлера угарскаго. Чешверг. — ГОговарам се К5 т8рскога патриарке и нећго ићи к'нем8 и свак -б шишматика ^римскомЂ црквомг и никакова имамг договора шиим г б нити примамт. никога кога пошле ш свемчЕ. с'цесара ком8 дои^стити тием -б ја нисамЂ волангв. Петичк. — какоми светла крВна да милош,8 идемЂ к оц8 папи и Ш нега Благосл0в'б нримити. ШестгтЂ. — исповедамг с. пр. в^ре кафооличанске хоћго учити тцосе у ноМ садржаваго. СедмичЋ. —- ® правила ш;осе мое ниск8пие стои хоћго учити лгоде п. V. п'. «>. с. н. а а на конац-Б ГавршгБ Миакић -б Еиискбпљ в' КостаИнице (Рукопис)* II. Заклетва МијаниЋева по Нилес-у. У иоменутој књизи Нилес-овој наведена је на страни 1035. заклетва Мијакићева: Л7огти1а јигатепИ јгАеШаИз ' е1 рго/еззГотв Јгс1еГ СаЈзпеИз Мгакгб, ех Ипдиа зГаугтса т 1а1тат кегва. — Ех аппо 1663. Е^о Оа1)пе1 М1ак1с, јисготопасћиа Ог(Ип18 8. ВабИи, рготШо е4 јпго Бео Отп1ро1;еп(;1, 1)еа1:ае Уп'^Ш Маг1ае, 1>еа(;о МЈсћаеН агсћап^ек), отп1ћи8 Бе1 8апсМб е4 1оИ сое1ез11 сипае: ров4 ћаее по8<;го сктеп^заЈто рпптр!, Котапогит 1трега1;оп е1; ге§1 Нип^апае ЕеороИо, е1 виссез* Нема сумње, да је ова ваклетва написана у Загребу, с тога је у њој и навват нећски натријарх турским патријархом, а Срби Ндасима,