Српски сион

Стр . ВзО.

1. Г. Партенај Архијереј . . . Петр. 2. Г. Јосиф архимандрит . . . Јаков. 3. Г. НикиФор, арх. крушедолски Андреј 4. Г. Захариа, арх. хоповски . Јоан. 5. Г. Никанор, арх. раковачки . Филип 6. Г. Викентиј арх. шишатовачки Вартоломеј 7. Г. Павел сингел ...... Матеј 8. Г. ЈеФтимиј протопон карлов. Тома 9. Г. Атанасиј, игумен реметски Јаков АлФеов 10. Г. СтеФан „ врднички Симон Кананит 11. Г. ЈеФтимиј, намјестник гргетешки Јуда Јаковл 12. Г. Тимотеј свјашченик угриновачки ... вратар 27. Пак томуж кнезу каменичком, на негово нисмо отговорено, да придет Пантелина жена Мариа, и да положит јурамент, како су незини вишеречени дукати, пак тогда ној хоћеју се на суду изручити. Тогож. Писато Срети Ђуричићу Ирижанину у Ириг, да 2 панаћиара и 1 крст, что от покој наго Методија беочинскаго проигумена на аманету има, реченом монастиру изручит, чрез ЈоасаФа јрм. беочинскаго. 28. Мариа жена вишеписатаго Пантелии, пред чудогворним образом у дворној капели, положила подобајушчим начином јурамент, и потом во присутствии и јеја мужа того Пантелии, ној дукати и сви новци примлени от Стојана Белшина предадоше се. Наставиће се.

Патријарх Јосиф Рајачић и његов синовац Александар Рајачић. д. р. Познато је, а било је спомена и у овом листу од ирошле године, да се патријарх Јосиф Рајачић са епископима бавио у Бечу од половине Октобра 1850. па све до почетка Јулија 1851. На том је архијерејстм скупу много саветовано и рађено, а мало ил' уараво ништа урађено, т ј. сав љихов рад отишао је што-но реч у ветар, и од њиховог рада није ништа потврђено. А што исти скуп није ништа урадио, на ком се могло много и много кориснога урадити и за нашу цркву и школу и народ; носи главну кривицу сам патријарх Рајачић, који

је имао чудне појмове, од којих се ни.је дао одвратити и ако је имао јза се неколико врло спремних владика. Он што би једном смислио у својој глави, од тог се није дао одвратити, и девиза му је била: или постићи и произвести све оно што он хоће, или ништа. Између осталих његових таквих умишљаја, нека послужи за доказ и следећа његова молба, из које се види, како је он предложио био свога синовца — мајора авдитора — Александра Рајачића за референта *код мивистарства у Бечу за православна црквено-просветна дела. Да би поменуто референтско место било од велике користи за православне; о то^е нема сумње. А исто се није установило тада само с тога, што је иатријарх Рајачић хтео да на то место постави свога реченога синовца, ког је он сматрао за најспособнијег за то место, што није стојало, пошп* смо ми у то доба имали мало друкчијих детића од мајора Рајачића, и то како међу световњацима, тако и међу владикама и калуђерима. Патријарх је Рајачнћ 1848. пошто се установило у Пешти мађарско мпнистарство, предложио за иредседника одсека за правосл&вна дела владику Платона Атанацковића, што је и усвојено било, те је требао и 1851. предложити за исто место било ког владику, као што је било српских владика референтима код илирске дворске канцеларије, а за тим угарске, ил архимандрита, а не авдитор-мајора, који се није бавио, нити су му биле познате ствари православне цркве и школе. И кад патријарх Рајачић није могао продрти са својим синовцем мајором - аудитором, он је напустио замисао да се код министарства установи поменуто место, чиме је доказао, да му је било више стало до личности, него до саме сгвари. Номенута патријархова молба гласи: Еиеге МајекЦи, А11ег§па<11§б1;ег Кајкег шн! Негг! Ап1ан§8 Арп1 1851. М ш!г (11 е а11егћосћв1;е Спас1е ги ТћеП ^еууогДеп, ешеп асћпГШећеп Уог1гао' ће!ге1Г <1ег 2и\\'ешт»' ете§ засћкиисП^еп 1п(11\'ј(1ииш8 \ т оп шетег КеИ^тп ће! (1еш СиНлшипЛ ХЈп1егпећ(;8т1п181ег1ит а1з ЕеСегспЈеп хп Јеп КГгсћеп- ип<1 8сћи1ап§е1е^епћеН;еп тетег КеН^чопб-Ап^ећоп^еп, иш1 ћећч;!!' <1ег с1игсћ§га-