Српски сион

Извештај о седници архидијецезалне конзисторије одржане у Карловцима 11. (24.) маја, под председништвом Његове Светоети. Члан Ђорђе Петровић из Митровице, ноложио је прописану заклетву. — На високи отпис Његове Светости, да је одређени за адм. у Беочину В. В. 23. Апр. рукоположен за ђакона а 24. за презвитера, позват је окр. прот. карловачкп, да извести конзисторију, да ли се и где се речени јереј В. В. извежбао у богослужбеним и осталим цркв. функдијама, те да ли је и када уведен у администрацију. — ГГресуда митрополијско дрквеног Савета у погледу развода брака М. и Д. М. из С., доставиће се својим путем страпкама. — Затражени од кр. земаљске владе у Загребу нсправци у матицама, надлежним путем ће се исправити. — На достављену одлуку саборског одбора од 10 (23) марта бр. С. 0. 2603)735. којагласи: „Остати при пређашњој овдашњој одлуци бр. СО. 10559|2971 ех 1903. којом је наређена истрага против манастирских настојатеља, те о оволе известити све ман. настојатеља с тим, да ће соборски одбор најстрожији поступак повести против њих, ако се буду протпвилп изасланпцпма саборског одбора и не буду се нокоравали наређењпма саборског одбора, у којем случају ће се илати одмах да сазове ванредна седница саборског одбора ради проведења најстрожијег поступка против настојатеља. Раз л озн: Пре свега се мора најодлучније да осуди тон и начин писања представке манастирских настојатеља. Та представка је ни више ни мање већ опирање нпжих према својој највпшој власти. Оно, што бп калуђери карловачке митрополије хтели, _да створе, бао би анархизам, безвлашће, јер они неће да трпе контролу, неће да знају за законе ц уредбе и отворено изјављују, да ће се управљати но својпд прорачунила н да ће употребљаватп приходе нашто они буду хтелп. Наши калуђери су постали у правол спислу анархисте у нашој народној црквеној автоноиији. У представци лан. настојатеља истиче се нарочито, да штатут за манастире о којем је реч у т. 4. §-а 19. сабор. устројства, није донесен па јер донесен није, то ни сабор да нпје могао да створи прорачун манастирски, нпти га је могао у смнслу т. 9. §-а 19. сабор. устројства подносити угарској влади ради врховног надзора, а по томе саборски одбор да има још мање прорачунско право. И тако прорачун могуданраве једино „манастирске управе".

Жстина признаје се у представци калуђерској, да је на основу §-а 33. саб. устројства створио год. 1875. сабор. одбор привремено упуство о администрацијп, рачуноводству и иолагању рачуна, али то је учињено о њима а без њих, те тако и то упуство њи не веже, као да се зато у §-у 33. саборског устројства тражи и њихова нривола; хтели би дакле, да стоје над законом. Не допада им се ни §. 6. V. Одс. кр. рескрипта, у којем се чини расположење, куда пма ићи вишак манастирски, а то је манастирски фонд и клирикално-школски фонд, и несвиди им се ни §. 14. V. Одс. кр. рескрипта који нарочито иаглашава, да се сабор има да брине, да створп што веће изворе за црквене, школске и нросветне потребе. У опште се калуђерска представка диже против црквених и просветних нотреба п цинички исмева те потребе, те на према тим потребама ставља неке „основне цели", којима имају манастири да послужо, но те „основне цели" не обележава ни једном речи, док „основне цели" назначене у §. 6. У. Одс. кр. рескрипта неће да сматра за оправдане, јер манастири нису за то ту, да стварају впшак. Опи по мнењу калуђерском нису ни дужнн да стварају вишак!! „Контролу" називају „стегом", те милостиво допуштају саборскол одбору да сал гледа прорачун, али да га прекрајати не ложе. То значи да сабореки одбор ииа једино право по иишлењу калуђерске нредставке, да гледа како се троше и расипају приходп ианастирски, а што наређења прев. кр. рескрипта од 10. авг. 1868., саборског устројотва и привр. упуство за манастире другчије гласи, о том се калуђерска преставка ни најмање не брине, што то понајбоље сведочи, да ианастир. настојатељн хоће да постану самовољни господари манасгира, да се буне против уредаба, које је сабор донео, а владар потврдио, и да би хтели да уведу безвлашће, колико се њих тиче. Туже се ман. настојатељи, да се по манастирима нерацијонално економише, а то све због рђавих упустава — нестручних власти, као да власти наређују, кад треба земљу орати, храну засејати и т. д. и као да су властн те криве, што се по манастирима расипа и свако брине да буде што више прнхода манастпрског, а расходи да се смање што већма; Нису власти криве ни у томе што ман. настојатељи терају раскош, држе четверонрежиа кола и послугу и иначе чине многе издатке, јер тако што власти не наређују, већ забрањују, на сехоћетомо