Српски сион

сион

С тр . 347.

п рада; ко би судио по онако огромном броју учесника при његовој сахрани; ко би судио цо изјавама учешћа у жалости за покојником брату иокојниковом Корнелу ; ко би судио по закључцима многих наших црквених скупштина и одбора и разних корпорација да се смрт песникова огласи у црквама и да се приреди парастос у покој душе цокојникове; ко би судио по прилозима — и ако не баш великим —- на добротворне цели у месго венца, а не би знао, како је песник Јовап ЈовановиЛ нроводио свој век међу тим истим данашњим њзговим поштоваоцима: — тај би морао одати сваку почаст и признање том њиховом данашњем писању и одавању последње ночасти. Ал' ко зна, да иесник Јовап ЈовановиИЗмај, све док му није београдска народна скупштина одредила годпшњу мировину од 4000 динара, није имао тако рећи где да нриклони своју главу; како је он започињао кућу кућити и гњездо савијати почевши од свога родног места, Новог Сада, у Карловцима, Футогу, Каменици, Панчеву, Вршцу, Београду и Загребу и нигде не на|е услова за подизање своје куће, те се напослетку мораде завући у своју малу кућицу „Змајевац" у Каменици, да у њој проведе цоследње дане свога јадног живота, док га смрт у њој не нађе и опрости земаљских невоља: — тај се мора, само дивити и чудити том фарисејству. Српство је за живота Змајева врло мало водило бригу о њему и старало, да му створи услове да му може певати, и за оно што је сневао — бар врло велики део — и написао, не прицада толико слава српству, колико некадашњем његовом пријатељу и иоштоваоцу Арси Пајевићу, који је гонио Змаја да пева и цише, и својом истрајношћу и пожртвовањем створио му услове, да има где штампати своје песме и остале саставе. За све оне песме у ^Змају^Уа^Невену" 1 поред песника Змаја, који их је спевао, припада Арси слава, што их је уопште Змај спевао, јер да не беше њега, не би их Змај спевао. А тако исто, и што су изишле Змајове песме у „Певанији", није такође заслуга српства, него у првом реду покојног краља Милана , ког је Змај много и много пути пецнуо и ујео, који је дао 10000 динара за њено издавање и браће Поповића, који су на себе узели издавање „Певаније".

По српству, тешко би оне икада угледале света, као шго су тешко угледале света и његове „Снохватице", од којих би данас имали више од три свеске, да се сриство одазвало нозиву цесникову. Песник је Змај у неколико нути позивао српство на претплату, и свега се скупило једва до 120 фетплатника. Јесте, српство је за живота песника Змаја врло слабо потпомагало, и врло мало узпмало његова дела, ал' здраво издашно било у његовим прославама 25. 40. 50. и 70.-годишњице, као и приликом његове смрти. Тим је приликама издато неколико десетина хиљада круна, које су већином отишле железници и лађама, а ионајвише гоотионичарима, и да се не смилова народна скупштина у Београду да подари Змају 4000 круна мировине; иитање Је како би бедно завршио свој живот „љубљени" иесник Јован ЈоваповиЛ Змај. И сад после смрти Змајеве, сваки ти се то надмеће ко ће га већма ожалити и показати свету своју жалост за њиме, и ако међу данашњим главним жалиоцима Змајевим нема не десети, него ни педесети Змајеву „Певанију ", а уверени смо, да је немају ни сви говорници о погребу Змајеву. А тако исто стоји и са нашим оппгтинама, у чијим библијотекама нема његове „ Певаније". Ал тако је то код нас Србаља било, тако I је и данас, а тако ће бити у будуће. Ми обично за живота славимо и уздижемо своје партизапе, па не ретко и оне, за које прво поколење не ће знати ни да су живели, пошто иза себе нису никаквог дела оставили, а велике људе и заслужне за живота нападамо и тек се по смрти ког великана нађемо иобуђени — и то не из праве и чисте цобуде, него више „света ради" — да тобоже лијемо сузе за њима и да их величамо, а за живота слабо смо се на њих освртали и расишивали како живе. Томе је најбољи доказ и то, што ни данас мало ко од нас узима књиге и држи листове — сем политичних —, те с тога и имамо мало списатеља, који се усуђују издаги што, ^а да и не говоримо о натезању издаваоцц наших научних и белетристичних листова. Јован ЈоваиовиЛ Змај био је у истини