Српски сион

С тр . 348.

СРПСКИ

сион

Б р . 12.

велики песник, који да је у своје време мало внше учио, а доцније мање партизан био и иолитизирао, иоред свога богоданог дара, још би много више и друкчијих ствао песама од сиеваних. Р1аш је народ заволео Змаја због његових политичких песама, а деца због дечјих, а мало зна за његове лирске песме, којр су га и нанравиле великим песником и које ће му вечити спомен обезбедир, дочпм његове полптпчне песме већ данас немају никаквог значаја. Да ,је песник Змај Јован ЈовановиЛ био у друкчијим материјалним приликама, а што није, то је кривица оног истог српства, које данас крокодилске лије сузе над гробом његовим: он не би дошао у моложај, да се огрегии о своју ирадедовску веру жевањем Назаренима оних иесама, које они данас иевају и које су ушле у њихову „Харфу сионску". Због тих Змајевих песама, црква наша није могла ни у прославама Змајевима , нити при његовој сахрани да учеству.је онако, како би учествовала, да их није певао, ви иеваши морао у оно време, кад је био тако реЛи жељан хлеба иоред све народне љубави. И оцењу.јући са тих разлога исто Змајево певање. за то му га у неколико и прапгга, и праштајући му га, молиће се за спас душе његове и придружује се и она гласу народном и кличе му: Славаиеснику Змају ЈовановиИу! Д. Р.

ЛИСТАК. В е с т и. Архијерејске конФеренције. Прошле су педеље одржане под председнпштвом Његове Светостп а у присутности свију високопреосвештених Г. Г. еппскопа, архијерејске конференцпје, на којима се већало о богословеком семинару, који ће се идуће школске године отворити, п о другнм важним стварпма. 0 раду истих конференција, донећемо у своје врсме пзвештај и њене главније закључке. Испити у богословији. По закључку св. архнјерејског Синода, прпсуствовали су на овогодишњем испиту богостовском високонреосвештена Г. Г. епископп Михаило ГрујиЛ и Митрофап ШевиЛ. Ове је школске годпне било на крају свега 116

богослова, од којпх је 93 бпло припуштено испптпма, 22 одложило, 1 нпје припуштен а 1 је одступио од испита. Од уписаних у IV. годину 31, добили су њих 29 абсолуторне сведоџбе. 12 су из архидијецезе, 5 из бачке, 3 из карлштатске, 1 из вршачке, 6 из темишварске, 2 из пакрачке. Манастирски настојатељи код министра председника гро#а Сгевана Тисе. Као што је познато, саборски је одбор самовласним прекрајањем манастирских прорачуна, приграбио себи и право располагања с манастирским иметком и приходима, а одредивши дисцинлинариу истрагу против некпх настојатеља, присвојио је себи и дисциплинарну власт над монашким свештенством, која му власт, као административном и контролном органу, апсолутно не припада. Против овоодносних решења саборског одбора ремонстрирали су манастирски настојатељи, доказујући саборском одбору иогрешност љеговог схватања п незаконптост поступка му, но без успеха, јер сабор«си одбор је одлуком својом СО. 2603/735 ех 1904. одговорио на тај протест. да првапгње одл.уке своје задржава у потпуној снази и крепости и да ће против настојатеља најстрожије мере употребити, а у заслепљености својој дао се толико занети, да је настојатеље назвао „аиархистама", и то на славу и хвалу радикалске бирокрације у једном званичном акту! Против оволике самовоље и прекорачпвања делокт>уга, оградила се досада, на жалост само архидијецезална конзисторија, одбивши енергично п достојно беспримеран насртај саборског одбора, а манастирски настојатељи, односно стални одбор њихов, наиме архпмандрити: Анатолије ЈаиковиЛ крушедолски, Димитрије Ђранковир! беочински, Георгије МарјановиИ кувеждински, и Георгије Вицицки ковиљски, поднеше против одлук& саборског одбора енергичан призив угарској влади п предадоше исти 1. јунија о. г. лпчно председнику краљевског угарског минпстарства, преузвишеном г. грофу Стевану Тиси, замоливши га за заштиту и одбрану од самовоље саборског одбора. А обратише се сличном молбом и св. архијерејском Синоду. Гроф Тиса је изас,танство милостиво примио, и обећао му је, да ће етвар испптати беспристрасно, и по правди и правичностп регаптп. Ма : настирски настојатељи учиннше своје подворење п код мпнистра иросвете Ђерзевиција и министра Талијана, као бившег краљевског комесара и вратише 4. јуна својнм домовима. Представке манастпрских настојатеља св. Синоду и саборском одбору, као и апелату њихову предану краљевској угарској владп