Српски сион

вр. 12.

СРПОКН СИОВ

донећемо у идућем броју п том приликом осврнућемо се и на поступак саборског одбора опширније. А. Г. Допуна. При преламању у чланку: „ 0 укину%у иеЛске иатријаршије и њеном наелеђу Ј у данашњем броју, изостао је део један шиф, који је требао доћи на стр, 331. у другом ступцу пред ставом: „И кад овако стоји . . .", ког овде доносимо: Рекосмо, да је Његово Величанство наш иремилостиви цар и краљ Фрања Јосиф потврдио — управо ноставио — за српског патријарха Јосифа Рајачића. Како још ни данас нису многе и многе ствари из народног устанка од 1848 9. довољно разјашњење, због чега се много греши; није чудо, што још није са свим разјашњено ни иитање о избору односно ностављању Јосифа Рајачаћа за српског патријарха. За разјашњење тога иитања, навешћемо као прилошчић његовом разјашњењу ову околност. По закључку народног одбора послата је у Беч народна депутација, да ургира потврду мајских закључака. Чланови исте депутације били су: Ђорђе Огратимировић, Јован Шупљикац и Коста Богдановић. Исти у своме писму од 9. (21.) новембра 1848., писатом иатријарху Рајачићу, рекоше и ово: „Што се тиче вопроса за титулу, ту е кназв — министар Феликс Шварценберг прим^по: с!а88 Шезе Гга§е посћ пЈсћ1 §епи§ ге1Г 181. М&1 смо му на то прим^тили, да управо за интересе монархје, кое ова на, востоку лови, веома опасно бвгги може, ако ову идеу Патр1арха, кои сад -б живи и бршсати се у народу неда, из-б руку свои испусте... те тако исту друпи кој М иностраннМ Арх1ере& прехвати, тбгмт . насБ у паснвно стан^ћ приведе. Овде смо му расчленили исторјш ПатрГарха, и оба Митрополита Београдскогђ и АустрЈиског ^б СербскогБ. По свои прилици министарство ће за неко време у точђ вопросу темпоризирати; но нје ни сумн4, да ће или моћи или смеги то наименованГе порв' ћи". (Рукопис). 3. (15.) Децембра у патенту царском рекло се у погледу закључка мајске скупштине о избору Јосифа Рајаћића за патријарха ово :... „Признавајући ове заслуге и за доказателство особите Наше царске милости и старања за обстојање и срећу српског народа, Ми смо

закључили достојанство патријарха као највише власти цркве, опет успоставити онако, као што је у пређашња времена постојало и са столицом митрополита карловачког скопчано било. Титулу и достојанство патријарха дајемо Ми верном Нашем и љубазном митрополиту карловачком Јосифу Рајачићу". Тако треба! Како се код нас на миого месга одомаћио рђав обићај, да се виче свештенпку после изговорене беседе у цркви „живео!" — што већином вичу деца и ђаци —, из душе нам је говорио пречасни г. умировљени ирофесор богословије протосивђео Герасим ПетровиИ , када се по изговореној беседи на овогодишњој слави у манастиру Гргетегу на св. Николу, на „живео", окренуо народу и изговорио му ове врло умесне речи: Шта? „Живио!" Није ово место, драги моји, да вп овде вичете „живио!". Коме „живио"? Ово је, као што видите и добро знате, освећени Богу и његовом угоднику храм, црква је ово света, у којој не да не приличи тако викати, но је грехота велика тако то овде чинитп. Не говорим ја овде своју науку. Вожја и Христова је то наука! Из те најбогатије ризнице вадимо ми служиоци олтара и учитељи верних, све оно што вам говорпмо. А говоримо, да вп тај наук слушајући слажете у срце и душу своју себи за живот, те носите то кући, казујете својима на дому да и они, који но могоше доћи данас амо у цркву, снаже се и креие се у Христовој науци, Ја сам као свештеник позван, дужан и морам вас верне Србе православне учити и говорити. Није то моја слава, но дужност строга тако чинити, а ваше је да слушате као добра и паметна деца старешину свога без „живио!". Немојте ову светињу тиме ружити и грдити, ономињем и саветујем вас очннскн. Оставите то „живио!" за изборе ваше и пријатељске сасгаике, али овде у светом храму никада то не чпните, ако хоћете да сте прави и истинптп православни и нобожни Срби. Нове српске земљорадничке задруге: 1. У Силбагиу , 2. у Калу(јерову код Беле Цркве, 3. у Фенлаку, 4. у Дињашу, 5. у Дероњи са неограниченом одговорношћу. Уредник: Димитрије Руварац, протојереј. Поелате књиге на приказ: 1.) Пзвод из сриске граматике за I. и П. гимназијски разред саставпо Јован Живановић. Карловци 1904. У° 92 стр. 2.) Петнаести извјештај о православном срп. богословском училишту у Срем. Карловцима за школску