Српски сион

С тр . 328.

СРПСКИ СИОН

Б р . 12.

тадашњег митрополита зетско-црногорског." (Иларијон Руварац „0 пећским патријарсима" 1888. стр 88.) 1 Под ексархом разумева се у нашој цркви обично заменик патријарха, митрополита или епископа. Било је и других епископа, који су носили титулу ексарха, наиме они који су замењивали патријарха у областима где није било српских православних епископа. Изасланици пећске св. столице, који су прегледали наше цркве и манастире у овостраним земљама, потписивали су се у цркв. и ман. записима, ексарсима иећске свете столцце. " (34.) Рекосмо, да поменути ексарх Висариов није био владика, а да црногорске владике као такови нису бивали патријархови ексарси, па ни Рувим владика који је умро Јануара 1685., види се из тога, што је ио његовој смрти дошао патријархов ексарх (по свој прилици босански митрополит, ношто су они обично бивали његови ексарси за Далмацију, коју титулу — ексарх Далмације — носе и данас), ради каноничне визиткције и у Црну Гору, Грбаљ, и Паштровиће, којом га је приликом позвао себи у Котор которски провидур Зено, и пошто га је лепо обдарио, предао му је писмо за патријарха, у ком га је молио, да на место Рувима постави лице одано млетачкој републици — а то је био млад калуђер Висарион, којије и постао митрополитом цетињским. („ Десеш година из исшорије сриског парода и цркве иод Турцима" (1603 —1693 ) од Јована Н. Томића стр. 10.).

1 Истина Иларијон је навео у реченој књижиди, и то не на стр. 8?. него 85., да је у патри|арховом друштву — А.рсенија Ш. — био и ексарх покојног патријарха Максима Висарион, ал не рече, да је то био митрополит 8етеко-црпогорски. Исто место по наводу „ Гласника " ХХХШ., 84—100. гласи: „— — И поГех ст. собом во слБжеше попа Сав8 и архид^акона Данила и тахи — Велвка и во дрЈЗшвтво им 6 б 1 стб светопочившаго и блаженМшаго г. Максима п«тр1арха слбжителв Јексарх кир Висарич>п и пон Васил1е — успут му се придружио митрополит скопски ћир ТеоФан и владика дупнички ћир Висарион — —". Да је поменути Висарион био владика ветски, зар то не би и за њега Арсеније рекао? Чудно нам је, да је и г. Томић могао рећи да је поменути ексарх Висарион био владика детињски, кад је он постао црногорским владиком тек Априла — Маја 1785., те да није могао бити епископ, кад је патријарх Арсеније ишао у Јерусалим. Поменути у путоплсу патријарховом ексарх Висарион биће онај, за кога игуман хоповски Кирило у својим белешкама рече, како је у Јануару (1690.) патријарх Арсеније побегао из Пећи у Београд „а многи иноци и ексархи изгибоше близЕ. патр1арха и Висарион ш;о се звао ведики близв патрјарха погибе — —" (Рукопис.)

Истина, називао се и писао се тим именом и владика — митрополит црногорски Василије Петровић, који и ако Је имао одавати покорносг и послушаније правом митрополиту своме стрицу Сави, он се издавао за иравог митрополита, а називао се тим именом с тога, што је у истини и имао ту титулу, као што се наводи и у грамати патријарховоЈ од 22. Авг. 1750. Ал треба знати, да он титулу ексарха „свјатјејшаго трона серпскаго", није добио приликом свога рукоположења за владику 25. Авг. 1750., него да ју је добио још као архимандрит. У званичном оригиналном акту новосадског владике Висариона Павловића од 6. Авг. 1749. вели са: „Понеже Блаженн^ишга АрхЈепископ1. ПекскШ и Славено-СербскШ Патр1арх г 1> Г. Аеанасш с' осваш,енннм г Б саборомт> своимђ арх^ереискимтв чрез г в АрхГмандрита сватМ1шл Славено-Сербск1*н велиЕПп церкве, и 0рона Пекскаго ЕЦарха всечестнаго кгр-Б Вас1Л1а — — —." (Рукопис). А спомиње се 1750. као архимандрит и ексарх у поменутом делу „Стари сриски натииси и зашси и II. 165. Василије је Петровић, као натријархов ексарх, долазио у Карловце и као архимандрит и као владика, а долазио је да купи милостињу за патријаршију, односно по ствари што их је изнео патријарх Арсевије IV. из патријаршије и донео у Карловце. Он је ту прилику употребио у своју корист, те добивши нитријархов печат, правио је с њиме злоупотребу, добијене ствари и милодареније није однео у Пећ, него на Цетиње, односно задржао за себе. Ео је и какав је био исти Василије Петровић, може се видети из нашег чланка: „0 Василију ПешровиКу владици црногорском а у XXXIII. „Сиоменику и кр. српске Академије. У осталом, није само Василије Петровић као архимандрит а доцнпје и као владика митрополит имао и носио ту титулу, него је исту титулу носио и као архимандрит и као владика Јован Ђорђевић митрополит карловачки. У своме оригиналном писму од 18. Дец. 1745. писатом у Карловцима, потписао се: Јитннг ГешрпевичБ Архимандригв Дечансши и ©рона Пекскаго Е^арх^", (Рукопис), а на препоруци оригиналној од 17. Септ. 1750. потписао се „Јманг Геи >рпевичБ, Вож1еи Милостпо Православнни Ешскопђ КарансебешкШ,