Српски сион

Стр 418.

ОРПСКИ сион

15.

у Карловце у II. разред гимназије, коју сам евршио еа одјшком , а два најстарија разреда као први емепеит-одликаш. По свршетку гимназије, свршио сам са одликом богословију у Карловцима и то као први и други еменент. Но свршетку богословије отправљао сам 3 месеца учитељску службу у Карловцима, од куда сам на преиоруку покојног митронолита Стевана Стратимировића отишао у В. Бечкерек за проФесора I. и II. латинске школе, где сам подруг године обучавао децу на задовољсто магистратово и школске управе. Захваливши на служби, свршио сам философију и права, те сам по свршетку права 13 месеци практиковао код адвоката темишварског Мојсија Поповића. 1826. постави ме митрополит Стратимировић за вице нотара, а у јесен за фишкалног адјункта код вршачке конзисторије, које сам службе на ошпте задовољство пуне две године отправљао и вршио дужносги Фишкалске, ког у то време није ни било. 1828. постави ме митрополит Стратимировић за регистратора у својој митрополијској канцеларији. За 14 месеци средио сам у митр. канцеларији сва акта и регистрирао од 1817.—1829. и уредио митр. архиву. Децембра 1828. промовисан будем на пештанском универзитету за адвоката и добијем диплому. Напослетку склоним се по наговору да 1829. ступим у калуђере и митрополит Сратитировић прими ме за дворског калуђера и постави ме за проФесора богословије у Карловцима, где сам пуних 7 година све до смрти Стратимировићеве све предмете предавао, а међутим сам за време болести митрополитовог секретара, његове дужности вршио. Јулија 1830. постави ме Стратимировић за конзисторијалног нотара, те сам за три године у том звању, не само текуће протоколе конзисторијалне него и из нређашњих година несвршене превео на латински, и послао их намесничком већу. Циркуларни протокол и протокол за наредбе, који су запуштени били од 1792., допунио сам.

1833. рукоположен будем и произведен за сингела а за тим за протосингела, а Новембра 1884 произведен буде за архимандрита раковачког. За време мога бављења у Вршпу и Темишвару паучио сам романски, толико, да разумем св. јеванђеље на томјезику, а могу и служити и доста добро говорим; мађарски сам толико научио из граматике, да сам 1825. превео „Ма§уаг ро]§ап Тбг уепу"; старо-грчки сам од вашег преосвештенства и проФесора Руми-а научио, да могу цео нови завет превести. Да знам црквено-славенски, немачки и латински, то се по себи разуме. Као проФесор богословије у Карловцима, нанисао сам српску граматику и канонично право гр. н. у. цркве на славепском језику, које износи на 50 табака. 1835. 19./31. Октобра предложен сам био од митрополита Стратимировића на трећем месту за далматинског епископа, а 10./22. Јули а 1836. на прво и само ја нредложен будем Његовом Величанстну за исто место. 1837. предложио ме је садашњи митрополит Станковић за администратора упражњене карлштатске епархије и ако на друго место, но био је тако милостив, да ме је како председнику дворског војеног савета гроФу Хардегу, тако исто и бану барону Влашићу, шта више и самом надвојводи палатипу у приватним писмима препоручивао ме. да ме је Његово Величанство 17./29. Јунија 1837. именовати благоизволело за администратора карлштатске епархије. Августа 1837. кренем се за Плашки, камо сам стигао 12./24. и у њему остао до 18./30 Октобра и. г. Како сам се по налогу администратора митрополије Станковића, дао бирати за народног посланика за народни сабор, што је била моја несрећа, јер осим два свештеника из карлштатске епархије, што гласасмо за Станковића, остали сви гласаше за Рајачића, чиме допадсх у немилост његову, те сам данас несретан човек. Ја сам се у Плашком као администратор показао достоја« највише милости, јер не само да сам више пути говорио у цркви,