Српски сион

Н р. 1|. ОРИОКИ СИОН

еего сам и све конзисГоријалне седнице које доврпшо, које у течај ставио, и то без да сам имао секретара или нотара. Многи с,у народи носланици по избору митрополита, без мога знања митрополига Сганковића молили, да мене а никог другог не поставља за епискона у карлштатској епархији, но то је све узалуд. За мене би, као иревишње постављеног администратора била срамота, коју не бих еам могао преживети, кад бих сада, пошто еам се у Хрватској добро владао и ни у чему нисам ногрешио, опет у свој манастир к пређашњем нераденом животу новратио, други пак архимандрити, који су млађи од мене у чиау, и гдекоји само гимназију свршили, гдекоји филозоФИ1у, а ни један није цензуру положио, као што су, Платон Атанацковић, Пахомије Јовановић, Оамуило Маширевић, Стеван Поповић, с којима се у сваком погледу могу мерити, само због тога, што су ревни били ири последњем избору митрополита, да ме обићу — претерирају — и да епископи постану. Ако сам у овој молби и јвдну реч неистиниту рекао, гптов сам платити својом чашћу и животом. Молећи Вас, да се при престојећем избору епископа, за мене заузмете Да л' је заузимањем енископа Пантелејмона Живковића, митрополит Станковић нристао на то, да стави и Евгенија у кандидацију, или је то Станковић од своје воље учинио, доста то, да је Евгеније био изабрат за епископа Карлштатског, 10. Септембра 1839. био је произведен за епископа, а инсталисан 11. Фебруара 1840. Како у поменутом животопису Евгеније не наведе месец и дан свога рођења; то смо се обратили с молбом г. пароху голубиначком Дамјану Прерадовићу, да нас извести: кад је Евгеније рођен, Исти је био тако добар, те нам послао следећи драгоцени одговор — на чему нека прими нашу благодарност — ког у целини наводимо: Шша сам сазнао о иок. Јевтимију, а тсаспије ЈЕЈвгенију ЈоваповиИу владици горњокарловачком ? 1.) Његово крштено писмо гласи:

Отр. 4Ш.

„Р одиса <млнцх пола <и8жеск4ги>, ,ица Ф<грВарТа дне 19. л -кта предпоаожжнагш (1802.). Оггцх тлица Г р и г о р V е Шнаидерк, матн жј Днгблина житм Т е ГолВеиначкш. КртисА и Ж\-рол»& стк1/и* (10/иазасА чрезк /иже 1«р(а Марка бгдгчка паро^а церккЕ стаг«> квјдјн Т а вх Шанц 'к Гоабвинц -к сбфТд: Мца и дне нодх а^кто/их поаожжнагад. Н дано вмстћ во ст: крсцЈЕнТи а»нц8 и.иа: ©угдг/и Т и. Еоспрнлшикх вк1стк 0е«;дорх Никоаичк 1акша житмк голВкиначкТи." 2.) Отац владике Евгевија био је „Сотрааргпе-ЗсћпеШег" у маађим и зрелијим данима својим, те је и познат био у свом селу под именом „Глиша шнајдер ". Тај је придев био тако отео маха, да је ретко ко и знао да се он зове Јовановић, па је ето чак и у прогокол крштених ушло у место правог презимена придевак „Шнаидерх". Међутим у домовном иротоколу на стр. 125. стоји под бр. 130. да је к. бр. 171. власник био Григорије ЈовановиЛ, који је имао жену по имену: Ангелииу и сина Јевтимија, који је рођен 19. Фебр. 1802. Приповеда се, да су на Глишу Шнајдера наплдали више нута лонови, мислећи да у њега има новаца, јер му је син „велики господип", па му је то толико дозлогрдило, да се најпосле одважио и г. 1845. одселио у Ириг, а своју кућицу у Голубинцима прода. (Данас је та кућица у рукама иновераца). 3.) Глиша је умро у Иригу 1847. или 1848. г. и сахрањен у порти св. Теодоровске цркве; има камен узидан уз цркву одмах чело олтара и на њему натпис. 4.) Глиша је родио с Ангелином, која је родом из граничарске куће Бошњаковић прозване Нинковић из Голубинаца (к. бр. 87.), више деце и то су: I.) Софија (Соса) удата била у Војку за ковача Димитрија Ковачевића, с ко.јим је родила садашњег нароха (у миру) Николу Ковачевића. II.) Јевтимије — Евгеније. III) Неранџа (Нера); била најпре удата у Ср. Карловце за неког Сланкаменца, с којим је родила два сина и то : Лазара и Петра. Лазар је умро као парох прогарски; а Петар је био симиџија у Карловцима. Као удовица преуда се за неког Димигрија