Српски сион

СРПСКИ сион

С тр . 443,

/иеонх со окшо/их его ДлекоТо /И«, родо<мх и> Бело-иол^ год. 1814. С1. Никола Апоетоловић. (год. 1816.) Живро је у Земуну. Годвне 1816. моловао је једну икону св. Прокопа, која се валази у старој цркви у Прокупљу у Србији. СП Георгије Лацковић, живопиеац. (год. 1817.) У манастиру Враћершници у Србији налази се портре некадањег архимандрипа враћевшничког Мелентија Павловићз, које је Георгије 20. маја 1817. г. живописао. Осек. Лазар Богданови!. ЛИСТАК. В е с т и. („Српском овештенотву Митрополије Карловачке.") У 169. броју „Заставе", а т чланку под насдовом „Српеком свештеиству Митроаолије Карловачке", издата је утрола том свештенству, да на послата му питањ/ Одбора Седморице, (штампана и у 13. броју „Срп. Сиона"), не одговара све дотле, док се не публикују законски предлози, које Саб. Одбор израђује за саборску расправу, јер да би нре ове публикације многи одговор на та питања могао бити преухитрен п погрешан. Ко с пажњом и с разумевањем прочита дотична питања, и њихову сврху схвати; ко прочита с отвореним очикга и с разумевањем, окружницу Одбора Седморице и закључак (бр. 3.) Карловачког збора од 27. апр, о. г.; тај не ће одговоре на дотична питања чинити зависним од публикације, односно од познавања предлога Саб. Одбора. Одбор Седморице нпје хтео тим питањпма и одговорима да сазна мпшљење свештенства о дотапионом предлогу Саб. Одбора, јер о том предлогу свештенство ће рећи своју на жељеном опшгем збору свом. Него напротпв: Одбору Седморице је нужно, и он је путем стављених питања и замољених одговора хтео да дозна власгито, самостално и несугествовано мпшљење сваког поједииог брага' свешгеника у питању свештеничке дотације; како би на оенову пружених одговора и изражених мишљења тих, у споразуму са изасланицима из свију дијецеза, евентуално могао пред општи збор изнети свој предлог <за дотациоиу уредбу.

Дакле, писац Заставиног чланна је „преухитрио" с-војом га аролом\ а Одбор Седморице ради свој посао с разумевањем, с љубављу и преданошћу ствари, те са жељом, да га темељно п озбиљно изведе И пзвешће га, ако га само свештенство у том настојању не помете п не спречи. Иотписници Заставине нароле, српском свештенству Карловачке Митрополије издане, као да нису баш јаки у диетинкцији. А да вису, показује то, осим до сад наведеног, и она збрка, у коју су ти потписници конференцију изасланпка из свију дијецеза саешали са неком „скупгатином", однос !*.о са жељенпм ошнтим збором. ГГотппсници, дакле, не разликују дотичну конференцију од општег збора Само да што пре затрубе бојном трубом против племенпте тежње Одбора Седморице, они заборавише прочитати последњу реченицу претноследње алинеје у окружници одборској од 5. (18.) јула о. г. Каквом је збиљом, па и добром вољом, нисан чланак Заставин, илуструје и она његова неистина, да је Одбор Седморице „позвао свештенство да изабере по двојицу односно по тројицу из сваке дијецезе, осим будимске, као изасланике на збор у Карловце или камо другамо, да из стиглих одговора саставе жеље свештенства целе Митроиолије ". Није тако, него је Одбор Седморице позвао и свештенство Будимс-ке дијецезе да пзабере свога изасланика, а завршио је своју окружницу овако: „Одмах ћемо ступити са њима (пзасланицима) у даље преговоре и у своје време сазватп их у конференцију, која ће пмати утапачити и спремити све, што је за сазив, састанак и рацњу жељеног општег збора нашег потребно." Јесу ли потписници 31ставиног чланка своје неистине и збрке намерно публиковалв нли су оне продукат неозбиљности и површности, неразумевања и неднстинкције, ми не знамо. Но да је у тих потписника било више пажње према оном што су читалп и више љубави за ствар о којој се ради, а мање страначке тенденције и субјективностп, било би више разумевања ствари, а мање збрке у нојмовима. више користи за ствар, а мање штете за потписнике. Ко не уме паметно да збори, боље му је мудро ћутати. Тог практичког филозофског рецепта требала се је држати и „Застава," те не би своју несимиатију открила и према најновијем свештенпчком покрету. Не тражимо од политичких странака и њихових органа да тај покрет потпомогну. Али имамо ирава тражити од свију њих, да том нокрету ништа це подкећу, ц ништа не намзћу.