Српски сион

)Б р . 16.

Протоколон / Приопштио Д. Р(Иаставак.) Февруариј. 23 Посланик от агарјанскаго новаго султана Османа отходит до нх ц. к. величества в Виење. 24. Имена духовником сремским: 1.) Во нротононајат карловачки: Атанагиј игумен реметски. 2.) В негачински: хажи Сте®ан раковачки. 3.) В вуковарски: проигумен Георгиј шишатовачки. 4.) В даљски : нротонои того протоиопијата Антониј. 5.) В шидски: јеромонах Јов шишатовачки. 6.) В иришки: Арсениј игумен беочински. 7.) В земунски: јеромонах Мојсеј хоповски. 8.) Дмитровачки: Авакум бешеновачки. 9.) В сурчински: Исаија јрм. крушедолски. (Руком Партенијевом) Мангеловски нарох јереј Максим наказан темницом за погрјешение јего. Сланкаменачки иарох јереј Јоан Радиначки наказан темницом за погрјешение јего. М а р т. 15. По всја нротопоиијате послата од Г. Арх. зановјед писмено за свјатују недјељу и прочија ираздники, како их праздновати Богомолием и прочими Богоугодними дјели, а не дјелати, ниже унитисја, ниже овамо и онамо скитатисја и церков остављати и службу Божију. Инструкција духовним отцем. 1. Духовни отци долженсгвујут себе обучавати внимателним чтением свјатаго и евјашченаго нисанија на всјако благоискуство и тројако обходитсја: јако родители, јако врачеве и јако судие. 2. Јако родители своим духовним синовом и дшчерем, милост показивати а не свирјепство благими словеси, умилити грјешнаго а не ожесточити, и своеју кротостију и благонравием подражати евангелскаго отца своего, блуднаго сина и очајана на покајание привлекша и веселием телца упитанаго заклавша. Обикло бо благое слово пронзати сердце грјешнаго благодати Божиеј содјејствујушчеј, злоеже ожесточити и во отчајание отвести. 3. Јако врачеве всјаким искуством смотрити от возраста, от художества, от соводворенија,

отр . 461.

от жителетва приходјашчаго грјешнаго и сице может познати удобно каковими содержим јест грјехами, ашче и утаити хотјели бијакоже многим обичај, инако бо истјазуетсја епископ, игумен, инако јереј, инако монах, инако мирски. инако жена. инако сановим, инако поданик, инако стар, инако млад, тјемже всјакој бољести и немошчи приличнују јако врач искусни дознает нодавати цјелбу, ашче ли невјежда, вмјесто јеже исцјелити немошчнаго новредит и погубит; да разрјешит духовник иже подобает разрјешити, и да вјажет иже подобает вјазати. 4. Јако судии да судјат и разсуждајут, сут грјеси смертни или простителни, и опасао испитивати иодробње со всјеми окреетностми, како, когда, гдје, коим образом, чесо ради, и против грјеха давати канон и епитимију толико јелико может подњати грјешни, а не налагати бремја неудоб носимо и сие точију да будет намјерерие духовником не јеже что стјажати от приходјашчих, развје им ползовати и исправити от грјеха и злаго обичаја, отводити на добродјетел, утвердити, и от сина ногибели сина Божиа показати, по реченому: изводјај достојна от недостојнаго,јакоже уста моја будет, и на страх Божиј и љубов к ближњему јелико возможно наставити от гордини на смирение, от зависти на братољубие, от среброљубија на милосердие, от чревоодајанија на пост, от блуда на цјеломудрие, от јарости на кротост, от љеносги на усерднују молитву, от хули и сквернослловија на славо• словие и прочаја. 5. Да внимајут себје духовни отцијелико возможно. не точију словом но и дјелом наставити и научити. Начат бо (глаголет апостол Ј1ука) Исус творити же и научити, и евјати апостол Христов Павел: Подражатели мње бивајте, јако же и аз Христу; ашче бо (по свјатому Дамаскину) не Господ сожиждет дом добродјетеј, всуе труждаемсја, кромје јего ни дјејание ни слово совершаетсја, тјем от Бога искати номогач во јеже научити и творити. 6. Много плетенија и великија грјеси ихже немогут разсудити и достигнути духовни отци, долженствујут или сами или писано ашче гдје далеко будут објавити епископу или Архиепнскопу и разрјешение своего недоумјенија примити, самиже да не дерзајут дондеже непримут наставление. 7. Исповједуеми јегда приступајут нред духовним отцем, да неоклеветавају ни објављајут

ОРПСКИ сион