Српски сион
Стр 462.
Б р. 16.
инаја лица с нимиже еогрјешили, ни духовнику принуждати их, објавити согрешенија, развје коиждо себе обличати, осуждавати, укорати и повина грјеха творити а не ближњаго Наипаче ближњаго покривати. А сами умилением, слезами и воздиханием да приступају оставлениу грјехов своих. 8. Духовни отци да налагајут согрјешајушчим и кајушчимсја за довлетворение, ио их саизволенију а не нуждеју и иасилием, пости мјерпи, а не паче сила ашче бо сут земледелци, мједи и жељеза ковачи и в рудах иодземлеју копајушчи, бремена носјашчи и љадија влекушчи и ина тјажкаја художеутва дјелајушчи, немогут много поститисја. Воздержанија от мјае, от риб и от пијанства, от блуда и прељубодјејства, кољенопоклоненија кромје св. недјели трикратное на ден молитвословие, заутра, полудне и вечер по псалмопјевцу троици славимолу Богу от сердца приносити, мјеста свјатаја и свјатија мошчи в церкви и монастири посјешчати, от церковних персон молитву и благословение искати, благоговјением литургију часто а наипаче в нарочитих днех усердно слушати и милости тјелеснија и духовнија, љубовиј.у исполњавати и проч. В Карловцје Марта 1. 1755. Партениј Павловић с. р. епископ. 30. Прсв. Г. еиископу Костајничкому ЈосиФу Стојановићу, писато из Карловаца, Вашему Прсв. ио указу их вскпр. и ексцеленции Г. Арх. и Митр. ради њекоего монаха Арсенија, пострижника св. мон. комоговинскаго, котори здје пришел без всјакија препоруки и отпустителнаго писанија, јегоже здје во Арх. Митр. конзисториумје карловачкому на ексамен представихом, от коего копију В. Пр. за лучшее увједомление сообшчаем, и что скорше о том писменаго отвјета со всјеми и оиастними окрестносми и свидјетелстви, јест ли тако или ни ожидаем, а во прочем вручајушче нас свјатим Богоуслишаним Архиерејским молитвам, и остаем — Тогож Игумену мон. Јазка и всему братству, писато из Карловаца: По указу их вскпр. и ексцеленции сеј монах мон. Комоговвни Арсениј посилаетсја вам за њекое времја, за пребити тамо, јегоже имате усердно пријати, и аки јединаго от вашеја братии во всјем колико держати и против могут-
ства вашего јего надгледати, сврху же всего добре на јего иозор имјети неоставите, да не би куду мобјегал, иначе у немилост код их ексцеленции подпасти будете, до далше заповједи. А и р и л. 4. В Конзисториумје Арх. Митр. пјаторицам свјашчеником бившим здје во арестје, попу Јоану Михаилову и Јоану Понову парохом села Деча, попу Урошу иароху села Шимуноваца, Гаврилу Поповићу села Крнешеваца и Јоакиму Николићу пароху села Голубинаца, за узрок шчо једнога рајтара у Попиначкој механи тукли, сице по испитании и инквизиции им резолуција сљедовала илити сентенција: Понеже из всјех сих вси за узрок шчосу у механу ишли, повини находјатсја (пачеже поп Јоан Михаилов) котори усудилсја јест ударити царскаго солдата, за кое ударение по правилу св. апостол 27., свјашченик ашче биет вјерна и невјерна, да извержетсја, и во свјашченическој инетрукцији по правилу 5., свјашченик ашче двигнет руку и ударит кого шчра® 12 ®ор. да положит, а прочим четворицам по правилу томужде, свјашченик ашче у механи сједнет и ониетсја, шчра® 3 Фор. да положит. По сих помјанутих правилах, киждо своему наказанију подлежит. Но понеже от еолдатскија страни нитко нротиван јавилсја, ниже стоит; того рада все сие тако судим бити, а во прочем на милостивое их вскпр. и ексцеленцпи разсуждение остављаем. В Карловцје — — Викентиј Поповић, архимандрит. Вакентиј протосингел. Гаврил Кириловић, протоп. шидски, Сте®ан, протоп. дмитровачки. Марко, протоноп. По суду сему да се иеполннтсја, а онај кои рајтара царскаго био, да је лишен иарохие п свјашченства, а остали да се на парохие отпустет. Дано в Карловцје 4. Анрила 1755. Павел Ненадовић Арх. и Митр, Тогож. По указу их ексцеленции из конзисторима иришкому нротопрезветеру Г. Андреју ради нопа Милића пароха села Стејановаца, котори бил от свјашченодјејствија зауставлен, писато и објавлено, да из милоста их ексцеленции паки благословл>ено и допушчено помјанутому свјашченику свјашченодјејствовати и