Српски сион

ВР. 16.

СРПСКИ СИОН

С тр . 455.

Пошто је ц. комесар затражио већ толико пута ножуривану манастирску дисцинлину, буде данашња седница закључена. Занисник дгвемнаесше седнице, 2-ог новембра 1776. год. држапе. Царски комесар отвара данашњу седницу уз наглашавање потребе, да се већ често ножуривани, али још несвршени иослови крају приведу, наиме 1-о предлог за неколико агената, који државни језик знају, и који ће па место досадашњег пародног агента ступити код ц. кр. илирске дворске депутације, на услугу и уз награду партаја које се буду на њих обраћале. 2-о означење места, у којима ће се неприкосновени архиепископски иметак и карловачки школски фонд ш 1ипсИ§ рићИсЈе или ег§а геа1еш ћуроШесат плодоносно уложити моћи. В-е израда већ често ургираних монашких дисциплинарних правила. 4-о разлагање о четвртом браку и канонички разлози за. то. 5-о већ давно обећана дедукција због добара Нерадин и Банковци. Ас1 1 ига понавља митрополит поново мњење, да се задржи и даље народни агент и да га држава плаћа, при чему се митрополит позива на своје велике издатке, и напомиње, да ће његов наследник укидање народног агента њему у грех уписати, а додаје најпосле, да он неможе приватног агента преноручити. Но како је укидање једног од прев. двора наплаћеног агента при читању новог регуламента у 27. §-у већ напоменуто, те се о томе више говорити не може, а како је народу самом стало до тога, да у Бечу има евојих људи, којима може своје иослове мирно поверити без бојазни да ће пасти шака непозванима, то ц. комесар тражи од сакупљених епископа баш из тих обзира конкретан предлог. У име еписконата одговорено је у почетку. да они желе, да двор и даље плаћа не само садашњег, но и будућег народног агевта; а затим рекоше епископи, да они већ имају неког свог агенга, а да другог не требају, а за случај да им устреба, они ће се већ постарати.

На поновни цозив ц. комесара предложише најпосле епископи два агента: Мандла и Керестурија, који последњи већ и онако код дворске илирске депутације агентира. А(1 2-ит Ириказује Синод у оригиналу писмо сл. кр. града Новога Сада у Бачкој жунанији, који тражи канитал од 16 хиљада Фор. на 5 по сто. Осим тога пријављује Синод да брат митрополитов по имену Тривун от Видак, који но гласу приложеног сведочанства носедује покретног и непокретног иметка у вредности од 12 хиљада пор. тражи зајам од 7 хиљада Фор. са 5 по сто, уз довољну хипотеку. Даље се пријављује, да удова капетаница Димитри јевић, роћена ог Моско, тражи уз сигурну хииотеку са 5 по сто зајам од 5500 Фор. и да је о томе од ц. кр. илирске дворске денутације изискани извештај већ одаслат илирској комисији у Осек, али да сгвар још није решена. Осим тога тражи новосадски грађанин ЈеФта Атанасијевић 6000 Фор. и браћа Лазар и Јаков Богдановић такођер зајам од 6000 Фор. са 5 по сто. Синод мисли, да би се сви ови капитали, на темељу докумената код истих пласирати могли. А<1 3. 4. и 5. Уверава Синод поново, да ће све те ствари идуће недеље ц. комесару готове предати. Тиме је данашња седница завршена и Синод отпуштен. Записник двадесете седнице, 11, новембра 1776. год. држане. Присушни, осим енископа пакрачког сви остали. При отварању данашње седнице предаје Синод ц комесару предлог дисциплинарних иравила за православне манастире нод А., уз латинску конотацију вић В. оних места и тачака, које су према пређашњем предлогу преиначене и поправљене, а у^едно зиђ 0., предговор на лагинском језику за та ново-састављена дисциплинарна правила. Пос-ле овога предаје архиепискон синодалне нримедбе у ствари четвртог брака са приложеним разлогима и канонима, који у православној цркви потврђују забрану тога брака, уз нацомену ц. комесару, да је ова