Српски сион

српски

сион

Бр. 16.

дедукција тако удешена, као што је то српскоме клиру и народу, по превишњем цареком увиду публиЦирано. Најпосле је предата ц. комесару на руке једна на Бзено ц. кр. апост. Величанство управљена молба Синода, да се манастир Гргетег, село Нерадин и ргаес1шт / Ванковци остави и на даље ас1 регзопат свакдашњем митрополиту на уживање. При крају данашње седнице пријављује се новосадски грађанин РаФаило Милорадовић са сведоџбом сл. кр. града Новог Сада од 4. нов. о. г. који из неприкосновеног Фонда уз обичан интерес тражи зајам од 2000 Фор. и пружа за то у хипотеку свој иметак у вредности од 6000 Фор., као што горња сведоџба тврди. Ц. комесар прима све ради подастирања прев, двору. (Наставиће се).

Неприлика епиекопа далматинеког Јеротеја Мутибарића. Приоиштио: Д. Р. Архимандрит беочински и мандатар патријарашки ва будимску епархију Сергије Каћански, у своме писму од 4. Анрила 1852. писатом патријарху Јосифу Рајачићу (в. бр. 14. о. м. стр. 389.) рече му: „ . . Г. Добрен рече ми, да је резолуција за Синод већ код министра и да ће на Синоду участвовати Буковински и Ердељски епископи, но не Далматински, због његове у Бечу неприлике... " У чему се та неприлика састојала и шта је у том погледу патријарх Рајачић са епископима радио; види се из следећег списа. „Дјелано в Карловцје дне 7. и посљедујушчих мјесјаца Марта 1853. Поводом њекоторих важних церкве нашеја православнија и Јерархии каеајушчијихсја дје.т, Јего Свјатост Господнн Патријарх Серпски, Архиепискои карловачки и митроцолиг Јосиф Рајачић благоизволили, преосвашчењејшаго Господина Платона Атанацковића Епископа бачкаго ш\а, 5. маја т. љ. писмено, прочих же Архијерејев здје в Карловцје ниње присуствујушчих усмено на днешнее совјешчание рекше конференци.ју созвати. Всјем убо предномјанутим Архијерејем днес

во патријаршеском дворје, именоже тако зовомој кљети синодалној стекшимсја Јего Свјатост Господин Патријарх № 1. предложити изволили собраним Архијереем пресидиалное писание Јего високопревосходителства, Господина Министра Просвјешченија ГраФа од Тун од 31. марта т. л. № 114. содержаннем коего тојже Госпоцин Министер вједомотворит, јако Јего ц. к. и Апостолическо величество силоју височајшаго Рјешенија под 28. марта т. л. истекшаго, православнаго Еаископа Далматинскаго Јеротеја Мутибарић од донињешнаго званија Еписконскаго двигнути и на мјесто Јего Архимандрита Сг. Архангелскаго Монастира Керки в Далмацији, Стефана Кнежевић во Епископа Далматинскаго благоутробаејше напменовати умилостивилисја, јако новоименовани Еиископ Кнежевић таковое вкупје упутствие получил јест, да скорјејше ради положенија присјаги вјерности во Вијену одастсја, а отуду в Карловци полученија ради хијеротонији Архијерејскија прити не пропустит, — тако и пјаторогубаго рјада писанија помјанутаго Епископа Далматинскаго, средствием којих тојже извјествует јако од губернијалнаго совјетника Госцодина Барона од Рознера по вишему мановенију дважди позван бист, да Епископское своје звание по тој причиње отложит, чго во Внење прежде двоју љету познатоју женшчиноју Гентиломо обезчашчен јест. что људиј не токмо нашего, но и римокатолическаго исноведанија јего сносити не могут и чго со касајушчимисја властми в несогласији находитсја, јако обаче звание своје отложиги не хотја, требовал, да предварителње судим будет, и ашче би повиним обрјелсја, извержетсја, височајшему же мјесту рекурирал, да во званији својем оставитсја, или, ашче би тое бити не могло, на упразднени тогда јешче бивши еписконат вершачки премјеститсја, а ог Јего Свјатости просил, да јего у височајшаго мјеста заступит, јеже би во звании својем осгати, во противном же случаи јему на содержание 3000 фор. конв. мон. с дозволением, да во Фиумје, или во једином од фрушкогорских манастиреј пребивати может исходатајствует — требујушче в чрезвичајном сем, православној церкви и предстателем јеја вообшче особење правом јего,