Српски сион

В р . 16

-СРПСКИ СИОН

Стр. 457

каковаја јако патријарх, Архиеиискон и Митроиолит во смисље канонов, благоутробњејших иривилегији и височајпшх резолуцији имјеет в предосудителном предметје мненија. В сојузје преднаведених прочтена сут всја акта и височајшаја РЈешенија в предмегје цостављенија Еиископов Далматинских од љета 1828. до днес истекша.ја, обретени же канони к дјелу сему относјашчисја, којим во подобателное расмотрение пријатим бивишм, видјелосја, прежде изреченија требованога јего Свјатостију в преднаведеном важнои предметје мњ.енија, предиоставити нужнаја како в смотрении удаленија епископа далматинскаго од прављенија дијецези, тако и в призрении постављенија епископа на тујужде. Јелико убо нерваго, сирјеч удаљенија епископа далматинскаго од нрављенија дијецези својеја касајетсја, таковое бити может, јегда еиископ сам својевољно званија својего одречетсја; в сем обаче случаи имјело би предварителње сообразно синодалному посланију собора Ефескаго вини отреченија синодално исиитатисја, и тогда токмо примитисја, јегда онија доволними и зјело важними обрјашчутсја; иначе отрекшисја престола својего Епискоц ио 3. правилу Овјатаго Кирила Александријскаго во гвании својем остати должен. Но ашче би и дивољнија причини ко пријатију отреченија Еаискоиа Далматинскаго били, удаљение јего од прављенија Епископата того со соизвољением онаго бити би могло, од његоже каноническое јего цристављение зависиг, а сие право по изјављеној вољи Ј^го величества, блаженија памјати Императора и краља Франца I. всегдашњему Архиепископу карловачкому и Митрополиту, њиње же Свјатјејшему Госцодину Натријарху цристојит, и досеље никим в сомњение приведено не бист. Ашче котори Епископ, во особ же Далматински од званија либо прављенија Дијецези својеја својевољно неодречетсја, причини же к тому довојбни обрашчутсја, то он од званија судејским изречением двигнутисја может. Вина убо таковаго Еиископа, иже би од Енископата својего двигнутисЈа имјел, по канону XVI. Собора константинонолскаго, держанаго в храмје Свјатих Апостол нареченаго же перво - втораго должна предварителње испитана, и судејски к концу приведена бити; јеже не токмо канони церковни, но отечествени закони и ви-

сочајшаја учрежденија при најменшем клирицје и каждом гражданиње набљудати цовељевајут. Ни јединому од преднаведених случајев не сљедовавшу, Епископ по правилом церкве взираетсја бити во својеј чести, а Епискоцат, јему же канонически приставлен јест не упраздненим. В смотрении втораго либо постављенија относителње же наиминованија Епискона Далматинскаго, из предречених и јаснаго содержанија поменутнго канона перво-втораго Собора происходит, јако Епископа на Епархију Далматипскују поставити — не љет јест, дондеже епискон јеја жив јест и в чести својеј пребиваег, развје ашче званија својего* одреклсја, или судејским изречением на лишение того осужден бил. Но ниже без вољи Митрополита односителње же СвЈа ,тјејшаго Господина Патријарха наименование епископа Далматинскаго сљедовати может из того наипаче смотренија, что в Далмацији височајшее јего Императорскому величеству удержаное наименование Епископа заступает њекоторим образом проиисаное канонами православвија церкве синодалное избрание, избрание же без вољи Митронолита бити не может, канону VI. 1°. всел. собора, в Никеји торжественаго. јасно глагољушчу, поставленаго без воли Митрополита не признавали Епископом. Таковое соизвољение одкривајетсја именованием лиц за звание Епископское способних, чего ради по сиље височајших учрежденији во смотренији наименованија Епископов Далматинских под 21. марта 1829. № 699., 11. јунија 1829. № 13802/1614. истекших, јего Имиераторским величеством устуилено јест Архиепискоиу карловачкому и Митрополиту относителње же Свјатјејшему Господину Патријарху право, јеже прежде височајшаго Наименованија лица за Еаископат Далматннски сцособнаја именовати. Таковое Митрополитское, относителње патријаршеское право, президијалним писанием канцлара постојавшија прежде всеобшчија Канцеларији, Графа од Митровски, од 21. септ. 1836. № 1334./Р. признано и цриликоју наименованија донињешних Епископов Далматинских непреривно употребљавано бист; причини же довољнија не видјатсја, којих би ради Архиенископ карловачки и Митрополит, относителње же Латрц