Српски сион

Б р. 17.

СРПСКИ СИОН

С тр . 491.

далматинском синоду, и да га даље нроведе. Оинод овај да се тим послом специјално бавио у нролећу 1903., и да је тада израђен и штатут оног опћег ен. сабора, по коме ће он постојати и деловати. Ради остварења иак тога сабора, да је Беч наредио еп. Милашу да пође у Ср. Карловце, да се о томе споразуме са патријархом, и носле канонски да докаже, како у тај сабор морају да уђу и босанско-херцеговачки владике .. . Главни дакле делатељ и извађач тога у Бечу пре две године замитљенога сабора био би, по речима госп. писца, епископ Милаш. А пошто би тај сабор, по мишљењу истога г. писца, био „нешто незаконито, и имао би задаћу да прошири и утврди власт еиископата на штету живе цркве: народа и народног свениенетва", и исти сабор био би г тврђава нравославног клерикализма и реакције, и калуђерске и енископске свемоћи нод заповедништвом Беча", и ношто би с друге стране тим опћим еп. сабором „била нодјармљена босапско-херцеговачка српскоправославна црква кардовачком патријарху, те лишена своје самоуправе и слободе, и постала робом римпапскога Беча", — то госн. писац онај у великом жару евоје љубави за православље и за самоуправу босанско-херцеговачке цркве, удара свом жестуном на онај опћи еписк. сабор, као на нешто страшно убитачнога за православну цркву у аустро-угарској монархији, и доследно томе удара још већом жестином па њим уображенога извађача мисли о томе сабору, епископаМидаша. И овом последњем г. писац је посветио сва три осшала своја чланка у „Застави". 0 овим последњим чланцима сиоменућу шже. А сада да кажем о првима, и о СМИСЛу ЊИХоВОМ. Свршиће се.

Евгеније Јовановић епископ гса-р^ЕИЈта-тсхси: од 1839. — 1854. д. р. 3 (Наетавак.) VIII. Ваше Преосвјашченство мплостиви Господине! Ожидавао сам као озебао сунце, да

дам једаред моју Систему, коју сам лане јошче сербскому свјету возвјестио, печатати, пак ево јошче ни сад по пријатију вашего милостиваго писанија ниесам т с1ап8. Г. је Живковић дао свое мњение, какво је, тако је, неосновано; но ваше преосвјашченство нехотјесте ни свое мњение казати, као што интимат N. 14225. љета 1842. може бити ваш налаже; и што сте ми послали дјело без вашега одобренија либо неодобренија ? То непосгизавам; може бити да га бацим а(1 ас!а?, на то се никако еогласити не могу, јер ако ме и ние Бог зна какова труда дјелце ово стало, опет ноказуе, да сам се, сиј у Карловци полезнима занимао вешчма, тако рад сам, да свиет види; а критике се ја нимало не боим, јер нисам непогрјешителан. Систему сваки асесор конзисторијални мора знати, заповједено је, да се има обшче нубликовати и публикована је, свака регимевта, Геперал-Команда, сваки комитат и магистрат је има. Је ли то дакле каква тајна и зашто не би свет знао, по коме им судимо ћитапу. За то опет можемо, ако нам совјест подноси, бити неправедни. Данас управо из св. Георгија (до Сења) добио сам једну акцију, гдје се иште "УШегешзе^шзд^ т беп уоп^еп 81ап<1, то код нас мјеста не има, али људи незнају наше законе, ни системе, пак нишу у лудост, дакле не треба ли ту отворити им очи? Ја имам цео Јиз сапошсит наше церкве, гди се мало друкчие запиње за цјело свјашченство, сљедователно и Епископе, 1 но система недира ништа у кесу енископа, и зашто да свет не зна, шта су и Епископи дужни творити? Еј, камо наше среће, камо канцеларија илирическа, како бисмо били давно и давно у реду! Ја се ни мало не срдим на Г. Живковића, нит ћу се срдити на вас, ако трптаШг до 30 дана не дате ми (старији млађега не може увредити, то је код мене свето), ја ћу даље запитати, пак ако и тамо не допусте, онда — —. Ја предлажем §. 83. с примјечанием вашему Преосвјашченству, да изволите избрисати, шта 1 Где ли је Боже тај рукопие Евгенијев? Ако би ко шта о њему 8нао јако би нае обвезао да нае о љему извести. Уред.