Српски сион

бр. 1?.

СРПСКИ сион

XI. Превосходителњејши, Преосвјашчељејши и високодостојљејши Г. Архиепиеконе и Митрополите, Госнодине мој милостиви! Примио сам високопочитаемое ваше писание от 24. Фев. 1847. (без числа), коим дозвољавате, да могу Гервасија Петровића во Пресвитера руконоложити „ако ми је нотребнии у том стенену, него у дјаконском." Кад би ја на ово сматрати могао, то ја љега не би никада рукоположио, докле се год овдје находи, јер изволите разсу дити, како је мени овдје без дјакона, а свјашченика два три има. Ја нисам молио да га во Пресвитера рукоположим за то, што ми је у том чину нотребнии, него да би и он во своем чину вјашчшаго сподо био се служениа и нрие до хљеба (настојатељства гдје у манастиру) досиео. Несрећнису сви, кои доспеду да буду иоред Епископа у сравнении оиих, кои имају шчастие служити у двору архиеископском, и ја знам, да и Петровић ние доволен својим шчастием код мене. Чуо сам да се ваша Ексцелендија чудите, како се ја за мое људе (премда само једнога имам, кои је послан сјемо од Архиепискона) незаузимам код вас, сирјеч у сравненију с будимским Енископом, кои вам често досађује за своје. Ја мислим има, тко се за авансама млађи људи брине, т. ј. Г. Архиепископ, и зато не смијем бити безобразан, често досађивати, то је све; али ако се промовирају млађи људи по томе, како се тко за них заузима, онда је жалостно, онда код нас нимало нравде неима. — Зашто се једанпут у том ред и правда не уведе, ја незнам. Примајте у чин сама ваша Ексцеленција пак шаљите Епископом, како их требају, тако да млађи ти људи буду за 5 — 6 година и у Пакрацу и у Плашкоме и у Темишвару и нр. нак нека се пази на ранг међу њима, нека не служе једни само у Карловцима, него нека досиеду свуда. Ваша Ексцеленција, неможе бити љубав међу младима људима иначе, ако не буде нравде међу њима. Ја, док сам год овдје не могу никога у чин узети, јер куда ћу с њим, ја га ни прото-

дјаконом учинити не могу, а камо ли дати му Настојателство, и нашто би само човека песрећним учинио. — Пак ја овдје имам Богословију ако и иије у плану, зашто мои учитељи плате неимају, бар 100 Фор. па год. то би дозволило владјение на ваше предложение. Ја доживити нећу, да мои дјаци иду у Семипариум, макар јошче 30 година чекао, дакле они се овдје васпитати морају, а кад се овдје васпитају, зашто да се неима призрјенија на учитетеље ? Ја сад кад рукоиоложим Иетровића во Презвитера, онда су ми руке пресечене у елужењу нарадном, а то бисте ви могли учинити иначе. Баша Ексцеленција, зашто да храмамо у оним стварима, кое сами уредити можемо, кое од царства пезависе? Засад више нишга не ћу нисати ни досађивати вам, јошче и сам сам слаб, једва ме је грозница попустила. Вашој огеческој препоручен милости, с совершении страхопочитанием пребивати чест имјеју. Вашеја Ексцеленции В Плашком дне 12. Марта 1847. покорњејши Евгениј Јоановић, Енископ с. р. XII. Ваша Свјатост ! Молим, да ово читате, кад будете без посла, и да се не сердите; ипаче, што сљедуе не читајте, но пошаљите ми назад. Ви знаге да вас ја у Бечу њесам оставио, ако и ње^ам био свудаједнаке мисли с Вама: т песеззагиз ипНаз, т асНаГопз 1Љег1аз, т отшћиз сћагНаз, вели њеки церковни учитељ. Ние вредно да се Архиереји свађају једнога архимандрита ради. Ја знам, гата радим; ја систему конзисторијалну разумјевам, ја сам је у Бечу градио (то знате и подписалисте). Има ствари у коима би се дао и ја од вас поучити. Ви знате, 'да би се архиереји више пута били иосвађали у Бечу, да мене ние ходатаја било Ви знате, како је с Вама Шагуна иоступао; онако сваки од нас може, јер владјение му то за зло не ирима, дакле не треба Епископе вређати. Ја не жалим на Вас, него на Вашега конци-

/