Српски сион

С тр . 494. СРПСКИ

писту (тко је тај ја не знам). Ви мени пребацуете надметност, самоупование и ир. 0, кад би сви овако надмени били, дај Боже! Ја би Вама (само да се Вашега N. 695. а. с. держим) више коешта иребацити могао, обаче шчадим Вас, јербосте старјеј шина. Знајте, да нејма на свјету церковнога отца за свој вјек ; св. Златоуст је по смерти тако назван. Не можете Ви мени имионирати; само људи удалени, старии, кое ми, не познаемо, могу импонирати. Ви кажете: средоточие и пр. а тко је то покварио, него напш Архиеиископи ? Од Стратимировића сви (како је иређе било, не знам, али мора бити, да је боље). Стратимировић је сам баш и у последње године више штедио Епискоие, него Ви, хотја је био (што но говораше арх. Кенгелац) прешкрибирао 82 љета — а како је било иерви година, можете и Ви знати, а и ја сам чуо; нису га гдјекои ни у церкви спомевути хотјели, јер код нис овдје све је могуће, јер нам влада не смета. Не треба Епископе вређати. —Тојеоао, зашто сам казао, да се иомирите са Платоном, јер смо у царству, кое нам не брани чинити међу собом, како хоћемо. 5 Мој Меморијал мени безчастија не чини, то је мое увјерение, док ми се год противно не докаже. 6 — Ви мени све њека моја дјела прама Стратимировића пребацуете, а не кажете шта? Спомињете Обрадовића, а не кажете шта? Али, хајде да Вам (као стариему само) дам право. Ако сам ја Фаиио, шта из тога сљедуе, зар да пуштамо јавна престунленија не наказана да остану? Ви кажете: оиросши ; (и опростите ми, то је достојно смјеха) та оиростити се може, гдје су дјела о моем и твоем а не о публичном. Ја послао намјестника, да испита њека изступленија свјшченика, а он дође те помири гужитеља и јереја. Хо, хо, то тако не иде, јер сотим изступленија ниеу заглађена. — Ви судите ствар консиеториума и архимандрита, а не познаете, а у Буквару стои: Не расуждај о вешчи, докоље вешч добро не чуеши. — Ја сам 6 Обраћамо пажњу на ове речи, које је чешће Евгеније навео, а аашто, он је то добро знао. Уред. ° Где је ли је Боже тај ? Вредно би га Оило И8нети на јавност, ако коме дође до руке. Уред.

СИОН Б Р . 17.

искао, да менп монастир даје сидоксију, а да се каже, имам ли право искати, то Ви њесте хотјели пресудити; сад ћете рећи: „а кад сам ја то судити имао". Ја помоћи не могу, ако се не сећате. Арх. каже све, и писао је, шта је кто дао монастиру, а о мени ни спомена (он је, вели, дао благослов!). Је ли то поштено, и Ви то знајући можете га бранити противу мене! Наравно могјш сте га закључиту без мене во архимандрита, и то је бајаги било законо! 7 — Гледајте, кога ћете за Еиископа ноставити, пак после иоклоиите му совершено новјерение. Ја би Г. Бану казао (на Вашем мјесту): Еаископу је предана Епархија, он надам се, зна шта ради; в мјеето тога нуштаћете се у препирке, коима краја неима; мешате отношенија архијерејска приватна и долженствена, и иитате: која су то отношенија приватна? Наравно, человјек пита оно, што не зна или гшта онде, где му нитко не може отговорити. Ирота новосадски Данил поео је био Епискоиову Гедеонову конвенцију (и митровачкн Арх, Стратимировића), а владика на омерти подере протино рукописаније; ето отношенија приватна, и Вама у Вершцу с арх. Пахомием. У такима можемо прашчати, ако хоћемо. Ви њесте хтјели Платону простити, док нису сви Епископи дали у овом смислу свое мњение — — — — — —. Ви мени с њекима денунцијацима от сјуду као нретите. Ја само знам за ону 1843. и 1850., на кое сам обе с нрезрјением отговорио. А што сте и Ви помогли, ја благодарим. Но ви знате, да тога зеља има и у Далмацији, и у Пакрацу (те јавних), а у Банату шта је, то ви мени (а не ја Вама) можете боље казати. Ја досад ни откуда прекора добио нисам, и свако сам писмо уписао у Протокол, хотја би чести ради оних (кои су ми пиеали) не требало, уписивати. 8 Стратимировић је својом руком често писао Лукијану (Мушицком) (то ја знам и ја сам му советовао), ако му је имао што окорие пиеати, он, кои га је породио. Нека Ваш конциписта боље ствар 7 Ово ее тиче арх. гомиреког Севаетвјана Илића. Уред. 8 Да ди је и тај протокод у жавоту ? Уред.