Српски сион

^Вр. 17. СРПСК 1 изпече, и смућка, тако онда нека проспе. Бидите милостипи мој Господине, да бн се много коешта имало говорити. Ја сам 1842. године писао свој Браћи и Вама као брату Вершачкому, да саобгачение, сојуз и братство буде међу нама, пак зашто ние? Вјерујте, да и ту риба од репа не почиње смердити. — Ја нисам последњи архијереј ни годинама ни рангом, а ни вјежества; Ја ноштено о нашој церкви мислим и дјелам; а да могу погрјешити, и Боже мој, тко то не зна? — Ви сте ми помогли с Живковићем бити Еиискон, а као Архиепископ све нешто имате нротиву мене, а све због побочних ствари. „Примате Саву - (из Србије калуђера), у Баш двор" мо лим, какове су то речи, и шта се то каса арх. Илића, ерцденунцианта; треба ли, да Вам кажем подобно что „да и Ви њега у своју Епархију примисте". — Више се за сад не сећам, шта би вам писао; а ово сам с мојом руком без числа и протокола, наиисао, и желим, да искрено при мите, поне без гњева и огорченија. Здрави ми будите. Нека Бог мени даде што Бам ја желим, као моему старјејгаему Брату и Госнодину. Ако удостоите ми писати. бит ће ми радост, У Карловцу 21. Окт. 1851. покорни Епископ Евгениј с. р. XIII. Вагаа Свјатост мој милостивјејгаи Господиие! Багае драгоцјеное гшсание од 5. Марта а. с. нримио сам и сгарат ћу се по тому поступати, ако нађем на */ 4 част канелана; јер сад их је весма мало, а и гато их је, множајгаи су невјегати, јер немају довољнога приуготовленија и у Богословији наставленија; ако ли не нађем, онда је нова невоља. — Ваша Свјатост сад би може бити време било да игатемо, да нагае свјагаченство и у меншим кримипалним вегачма подлежи своме консисториуму, као римско своме, јер је глајхберехтигунг остала уог <1егп В1сћ1ег. — Сад би време било поста рати се, да видимо ингатитута Богословска у Буковини, јер лане је било о тјех разговора, и показало се је, да их не позна-

СИОН . С тр . 495.

емо као и буковински гато пе познае нагае карловачке. Не би с горега мало и у Росији запитати, и поне гатудија нечатана или преписана набавити, јер они су инак вјеждији од нас, ако и нема.ју Јаз сапошсит, као и ми гаго немамо. Ја мислим, код нас Јиз сапотсит „Нигата важно без суглаеија всјех Братији архијереев." Вагаа Свјатост, код мене је невоља за књиге церковне; поне Октоихе да имам, обгаче Минее и праздничне, воскресни Триод и Пентик ^стар, а оно прочее джаба му били. Ми доживити нећемо нрепечатапие наших овдје книг. Било је време, кад сам ја давао 100 Фор. на год на тај конец, обаче ние се хотјело примати. Да има тко да печата правило Божићу, Ускрсу, св. Георгију. Николају особје, пак да јеФтино продае, свака би Фамилија купила свога натрона нравило, пак би људи носили у церкву и потом би, били би дјејателни, а не, као сад страдателни. То је гато нагае људе гони из наше церкве ето чигамо по новинами, д I нагаи људи у церкву не иду, ено прота у Мигровици јавно каже, а тако је свуда више и мање. Њетко у прологу вели. 22. Апр. „Не можеши ли молчати у церкви, то изади из церкве." Ја сам слушао пјение церковно у Бечу греческо (кое сам и научио ијевати из нота лане), роеиско, и у Триесту; али молчање мени се не допада, него содјејствие. Римокатолици чине свое Богослужение нривлекателним чрез музику; а да данас музика се људима досади, абие би ју из перкве избацили. Код нас људско пјение мора све оно накнадити. За то би у већим градовима Темишвару, Панчеву, Земуну и пр. морала бити гакола пјенија по Форми карловачкога, да се свуда једнообразно пое, а не колико церкви толико пјенија. Вагаа Свјатост, у нагаој Богословији требало би њешто ех јиге розИто преднвати, поне колико се тиче § 58. Декларагориума; нагаи су свуда свјашченици невјешти у стварама овамо, и губе свое уважение за то. Повела се нрие рјеч о гимназији карловачкој у новина; моја је о том мисл ова: Ако се нашим иждивением не могу 8 класа держати (Сгутпазшт тајиз), и ако од наших предложенија 1851. нигата не