Српски сион

С тр . 482.

СРПСКИ

сион

овога света, кроз безброј опасности, у обећано Вам царство среће и славе. Па гледајући Вас већ подуже са те висине, где се као јагањци око мене окуписте са искреном преданошћу, као духовни старешина Ваш, са срцем, пуним чисте љубави и са душом до дна тронутом, шаљем Вам на данашљи дан прву архијерејску поуку од себе и благослов од Онога, који ми је дао власт да, благословом Његовим благосиљам сваку душу добром сваким на небу и земљи. У духу апостолском пре свега скидам са срца свога најврелије жеље за добро Ваше, те Вам их шаљем уз онај благослов, са којим су и апостоли рад свој отпочињали. Мир нека је с Вама! Мир нека је у свима домовима Вашим! Мир који долази од Бога, и који доноси са собом свако добро, нека се усељава у душе Ваше, нека простире крила над кућама Вашим, и шири царство своје по селима и градовима и по свима крајевима Вашим! Мир свети, који се са неба разлива у душе, нека свагда умирује мисли Ваше, које хоће немирно да блуде по најоиаснијим висинама и дубљинама; нека утишава срце Ваше, које осим ЕБега ни сав свет овај задовољити не може; нека вида страсти, које Вас немилостиво хоће да растрзају; нека задовољава савест која Вас често ломи, и нека тера далеко од Вас тугу, страх и бриге, које Вам снагу исиијају! Мир Духа Божјега, који није од овога света, и који Вам свет овај не може ни дати, нека гони из нородица Ваших злобу и мржњу ђаволску, гпев зверски и свађу паклену, па место тога нека у њих уноси стрпљење и праштање, љубав и слогу! Мир, који намогласише анђели о рођењу Спаситеља и највећега Мирогворца, названога од пророка кнезом мира, нека се учврсти по школама и опћинама Вашим, носећи напретка, и нека се за, векове оснажи у нашој Цркви светој, на славу узвишенога нам земље Господара, на благостање миле нам домовине и снасење нашега српскога народа! Са тим апостолским жељама прихватио сам Вас. Мили Моји! у окриље своје, Богом чувано и освећено.

На стварању тога мира имам да радим код Вас, као сарадник Христов, који је свима утруђенима и оптерећенима, који му буду приступали, мир тај обећао. До тога благословенога дара Божјега, од којега Ваша срећа и спасење зависи, имам да Вас водим, као посредник Божји, да га примите и с њиме се наслађујете. Па баш зато, Драги Моји! хоћу већ у овој првој поуди својој да Вам објавим где ћемо тај мир наћи и задобити. На овом свету, Прељубазни! наћићемо га у Цркви Христовој, држећи се вере своје, а на оном свету у оним дворовима сјајним и висовима плавим, камо нас Црква прати. Црква Христова је као нека лађа, коју је усред мора бурнога живота у свету саградио Господ на неиоколебљивим основима своје науке, да јој никаква непријатељска сила досадити не може. Около ње бесне вали, громови ударају и витлају се чудовишта морска, али њој, по речима самога Бога, ни врата адова нахудити не ће. Црква Христова, да би нам мир осигурала, има за сваку невољу нашу молитава и благослова, за сваку опасност оружја, за сваку болест лека, за свако незнање има богату ризницу најистиније поуке. Уњој влада потпуна сигурност и мир рајски. И та Црква Христова, као добра мајка, никада нас не напушта, него и онда, кад се од ње неблагодарно удалимо, непрестано пружа руке за нама, и дозива нас себи. Чим угледамо света, узима нас на руке своје, чува нас и гатити, а кад се са светом овим растајемо, она пас испраћа на тај пут далеки и страшни, па нас чак ни онда у молитвама својим не оставља. Црква је према томе права срећа и спас за људе у свету. Колико би људи путујући на усколебаном мору живота, залутало у тами незнања, насело на прудове искушења или пропало у бездане поноре страсти, који зијају од свуда, да није те опробане за векове лађе Божје! Ко ће оценити домашај благослова, који се ао Цркви Хришћанској до еада на људе излио? Ко ће изнаћи куда је благословена рука Цркве све доспела, где је све укре-