Српски сион

1

В р . 17.

пила и подигла, оплеменила и упапредила? Ко ће преставити немир, дивљаштво и пустош, да није Цркве и вере, тих извора, који плодно патапају душе наше и тога видела, које око себе свуда живот буди? И у ту лађу Божју позвао је Бог и Вас, као и све људе, да се у њој у миру снасавате, и на њој у небо пловите. У Христу Госиоду браћо и чеда моја прељубезна! Са највећом преданошћу и вољом хоћу да поведем ту лађу Божју у епархији Вашој, али је она још доста празна. Нразна јапе у њој места баш оних, који треба примером друге да повлаче. Бездушни људи новога доба, анђели сатанини, лакомислено изгонише из душа многих верних силу вере, а не знадоше им место тога ништа боље у замену дати. Раскинуше најсветије везе њихове са Богом, отуђише децу од њихове мајке, лишише их извора сваког благослова. Али заиста Вам кажем, лакше ће бити и синовима Содоме и Гоморе у дане оне, него једном од такових. Пр еклињем Вас зато именом Господа, који н&с је крвљу својом од зла искупио, успоменом свих светитеља и угодника Његових и аманетом славних предака Ваших, поврагите се сви натраг Цркви, од које сте се мпоги отуђили! У Цркви положите све наде Ваше! Са Црквом вежите сав живот Ваш! Спасавајте се у том тихом скровишту, јер знајте да ће сви они, који се деле од Цркве, проћи онако, као што прођоше они. који се о потопу нађоше изван лађе Нојеве! Доста сте се напатили, гладев и жедни, и напуштени опасностима. Досга Вас је пропало са нереда и нерада. Још п сада чпгам са лица Вашега бол и сузе Ваше видим и уздахе чујем. Ходите сви овамо, и сабите се у једно збијено коло на узвишеном заједничком послу нашем ! Помозите ми сарадњом својом, сваки у свом делокругу, да бисмо се једном у Духу Хриегову смирили! Ходите амо уз мене сви Ви, Духом Господњим помазани свештеници, братијо моја у Христу, који сте позвани да као будни стражари очи моје замењујете! Смилујте се на бедни народ, који је толико напуштан, а над којим се толике опасности витлају! Бог је Вас за народ везао, и од

С тр . 483.

тих веза не може Вас нико разрешити. Учите иарод у свакој прилици, и дижите га и умно и привредно! Без тих увета слабо ћете данас моћи и веру ширити. Учите народ делима својим, и водите га увек предњачећи! Ви сте светлост свету. Не гасите те светлости, него је пустите да из живота Вашег просијава, па да људи видећи добра дела Ваша, прославе Оца на небу ! Свршавајте богослужење са радошћу и са страхопоштовањем, јер знајте да се тога посла нису ни анђели удостојили! Пазите и бдите да окаљаном душом светињи не приступате, јер ће светогрђе свалити на Ваа и Ваше велико нроклетство! Будите народу пастири добри, који ће народ не само хранити, него и бранити н за њега страдати! Обуците се у ревност великога апостола Павла, похвале васељенске, и уселите у себи огњени дух Петра, станца у вери! Идите за изгубљеном овцом, и не мирујте, док је не нађете! Требите губу назаренску! Прионите уз „побожне", и вежите их за себе! Будите све сваком, и пазите да не обљутавите! Али стрпљење не губите никад, и не сеците одмах мачем! Бацајте мрежу и по сто пута, и лов не ће изостати! Будите поред свега смерни и љубазни, те се не хвалите ни чим, осим немоћима својим, а мале не презирите, да вас Господ зато на суду не нрезре! Подносите жртве мушки, јер то је најлепши украс за ученике распетога Христа! Не одавајте се уживању, јер Ви нисте од овога света! Не тежите ни за благом, јер се двојици господара не може служити! Никада не заборављајте да је баш сиротиња апостола горди свет победила! Растите у сваком добру, и не дајте дану да прође да нисте напредовали! Ходите овамо и Ви просветитељи и учитељи народни! Без Вас је народ слеп код очију. Пазите на вредност поверенога Вам малог стада, и чувајте нам узданицу к'о очи у глави! Савијајте и везујте те младе шибљике за Цркву и веру, и ударајте тако најснажнији темељ народноме васпитању! Без вере не можете зидати, него само рушити, а са вером зида с Вама \ Бог. Ако пак Господ не зида, бадава ће ^ се мучити зидари. Улазите са свештенством

СРПСКИ сиои