Српски сион

ХЈРИСКИ СИОб

(Т тр . 531.

краљ крунисати", и што је после последњег цара-краља српског Уроша V., краљ Петар I, ирви к|>унисани краљ српски. Да је ЕВегово Величанство краљ Петар I., први крунисани краљ српски после царакраља Уроша V., то је истина. Ал да српски народ од Косова до данас није имао других и већих идеала, него да доч ека да н, да види крунисаног свога краља, и да он није~ од тога доба доживео и прославио зна \ чајнијих и свечанијих дана од поменутогј крунисања, то је фалзификат досадашњих\ истпшчких догађаја, а иодједно и византч-{ низам, који заслужује иајвеЉј осуду. ,} Не ћемо да се упуштамо у навађања побуда и значаја самог поменутог крунисања ; ал не можемо, а да не наспоменемо : да сриски народ иосле Косова није имао ве&ег идеала, од и деала да се ослободи шурског рожшв а. То је н ародни идеал би о, с којим је и легао и усшајао, и за који се у својим свагдашњим молитвама Вогу молио да се оствари. И да се тај љегов идеал оствари, покушавали су у неколико пути и народне старешине — патријарси —, и угледнији Срби, да до тога дођу, било својом снагом, било туђом помоћу, шта више историја нам показује, да су тражили да их не само једноверна браћа и цареви, него и туђин гуђа вера — ослободи и да их у своје закриље узме, које су последње и дочекали, и неко време један део помоћу туђинском и ослободио се турског ропства, да после цоново паднеујош јаче, али подједно и да се још већма очеличи, да је у стању био својом помоћу ослободити се турског ропства. Идеал ослобођења српског парода у Орбији од турског ронства, био је у стању, да је изнео на површипу вожда КарађорђаПетровиЛа и остале његове војводе и јунаке, којима се не само српски народ, него и сви просвећени народи дивио и диви. И ослобођење Србије од Турака под Кара-Ђорђем Петровићем, био је ваистину не само но срнски народ у Србији, него по васцели срнски народ много и много значајнији и важнији догађај, од поменутог крунисања краља српског Петра I од кога се тек могу очекивати велика дела. 11о иропђсти српској под Кара-Ђорђем и

поновном турском ропству, идеал ослобођења српског народа од турског ропства, био је у стању, да изнесе на површину једног Милоша Обренови&а и остале његове војводе и доглавнике, који више памећу својом него крвљу ироливеном, ослободише Србију од турског ропства и учинише је полу слободном. И 30. Новембар 1830., ког је дана ирочитап на калимегдану у Београду хати шериФ султана Махмуд-хана, којим је при нозната српском народу у Србији нотнуна унутрашња слобода, Милошу носебним беретом нрипознато досгојанство српског кнеза и наследство у његовој породици, свакако је био много и много значајнији догађај, од поменутог крунисања краља сршжог Пешра I. Устуиање градова у Србији, изведено без капи српске крви, једино вештином и угледом кнеза мученика Михаила Обреновића, и свечаносг о предавању градова у Београду на Цвети 1867., такође је био много и миого значајнији догађај, од иоменутог крунисања краља сриског Петра I. Оојава рата Турској 1876., а за тим проглашење неЗависности краљевине Србије и њено проширење, па и обављена свечаност у Београду због тога, такође су били много и много значајнији догађаји, од поменугог крунисања краља срнсвог Петра 1. Па и само нроглашење кнежевине Србије за краљевину, њено признање од евронских дворова и обављена свечаност у Београду 22. Фебруара 1882 нриликом самог прогласа, и проглашења кнеза Милана ОбреновиЛа за првог српског краља — носле Косова —, такође су били много и много значајнији догађаји, од поменутог крунисања краља српског Петра I. И кад је све ово непобитна чињеница — иа ма нротив ње устали сви данашњи српски византинци —; онда нека нам се не замери, што подижемо свога гласа против номенутог срнског византинизма, којим се пљује истини у очи, што није ни лепо ни достојно Орбина. Ми се као што рекосмо и сами радујемо поменутом круписању краља српског Пешра /., кад су и он а и меродавни у