Српски сион

С тр . 536.

СРПСКИ

СИОН

Б р . 18.

шему земљедержцу за толикое от њега получаемое и јешче далше надјеемое зашчишчение и милости, достодолжнују при свакој прилици народу добрје усељавати, и таковим образом болше и више сердца народа к земљедержцу прископчавати. Ова и овакаја главнаја основанија дужни су душепопечители како у своих проповедех, тако и во дни неделнија и празничнија, а к тому и у катихизациах в школе приљежно биваемих неизостевно нред очима хранити; при том пак и толкованија евангелскаја, посланиј апоетолских и прочих, кадкад употребити, и понајвише трудити се, да би разум народа у вешчех законих таковим начином просвјешчавал се, кои ће купно и у сердце његово коснути се, и к веселому изполненију законих и других должностеј подвигнути. Из предметов катихетических надлежит понајвише главно основателне истине, најнуждњејше ко спасенију избрати, и у памет усељавати, кое ће најснажњејшу силу код народа, на његове нарави, на начин мишленија, на дјејства, и во обшче на цјелу његову жизн имати. Должен душепопечитељ ревностно подвизати се, да предлагаеме истине, коима хоће се что у сердце дјејствовати, удоборазумне бивајут. При катихизирању не весма много на једанпут да предузима се, све обаче пред очима народу и јуности добро да раздробат се, рјечи и вешчи добрје да изјасне се, не просте такмо вешч предавати у памет, или отговарами као мимогред доволствовати се, него вопросити, колико је предаваемсе постигнуто и разумјевало се; таже неисправне отвјете поправити, недостаточное дополнити, и все ложное или кривое отразити приведением истине. В прочем поред своего добри пример подаваемаго обхожденија душепопечителеј, надлежит и вњешни убор, либо ношиво, кое у чувство человјеческа дјејствует, честно и по закона обичају прописано набљудавати. От всјаких дјејјствајах неприличниа благочестију свјашченическаго чина, н.

пр. от скотогоненија на вашаре, от кочијашлука у собственој персони, от друговања с ноћниками, от трговине с точењем питја, а и от самого посјешченија корчмар, крчмах и сим подобних, дужни су душепопечители бодрјејше хранитисја; напротив тому хоће велми полезно бити, да неунитски свјашченици грунтове имушчи, прочитавањем полезних книг вједјение себје снискивајут, како би возможно било при земледјелству и скотодержанију поболшанија чинити, и к такових в дјелопроизводство, свое фамилие с ними совокупно живушче и сроднике напутствовати, сљедователње и народ у том к подражанију своим полезнвм примјером предходити. У изискиванију установлених шчоларних оброков и других парохом пристојашчихсја припадков, поне највеличајшу умјереност и благообразност набљудавати должни су пароси, а и ко убогим и са свим сиромахом христијанское со жаление и прошчение показовати да имут. Докле би генерални семинариум воздвиглсе, и јуност у науках и вјежествах свјашченому чину прислушчајушчих, основателње научити се могла; потребно јест, да засад кандидати за парохе приставити се желајушчи барем у чте нију, писанију, пјениЈу, рачунењу и катихизису совершено научени будут, у старом и новом завјету купно с толкованием искусни, а у особних правилах соборов и отцев, чрез что у познание главњејших вешчеј богоеловских, историе церковне и нихових пастирских должностеј приспјети будут, подавает им вјеждим бити, јако да в закоње вешчественост от случајности разликовати, и по тому народу основателное наставление в должностех закона преподајати возмогут". И ово речено и наведено, нека послужи за доказ, како смо из непознавања ствари, јако грешили и не само да је покојни владика Никанор, него су многи други и пре и после њега, проливали сузе за укинућем илирске канцеларије!