Српски сион

Б р . 18.

XVI.

Баша Свјатост мој премилостиви Госнодине! Данас сам добио ваше високоцјењеио писание N. 1061. да ћете у Пакрац ићи. Жао ми је, да и ја тамо дојти не могу, не хвала Богу здравија ради; јер хвала Богу и моризону, здраво се находим, колико човјек моих љет здрав бити може, него друге болести ради сирјеч недостатка трошка. А да ово пе бисте за голу шалу примили, изволите разсудити, да от 18*16. дотацие не нримам 1300 ф . СМ. на год но само '2400 Фор. кое је весма мало у Хорватској скуној. Дали сте ми, истииа 1848. из народне касе њешто, но, како је дошло. тако је и прошло. А и како не би? ЈБета 1848. ишао сам тринут у Карловце, био 30 и више пута у Загребу, ишао у Инсбрук, а по том вреко Биена, Линца дома. Бама сам 4000 Фор. дужан; не знам, да ли се наплаћуете или не, еле како му драго, у мојој је кеси тако херђаво, како скоро ние било. — Кад би ваша Свјатост хотјела моризона употребљавати, опда ваи не би требале тешшце; оп би вашу болест (8апс1 е1 81е1ПЈ радпкално изљечио. Е, али је може бити он проглашен, као вук; иже вјеру имет сиасев будет, вели св. Евангелие. — Жао ми Је што сте на мене разсердили се, непотребнога човека ради. Разсуднте то једно: отишао у Карловце к вам, а мени ни салам алејкум. Метните се у мое положение; ваша Свјатости морате ред чувати и бранити. Ја би таково= га човјека абие изпред мога лица отерао. И то мора дојти у суд консисторијални као и оно, пгго је безчестио асесоре консисториалне у очи. Кад дакле не могу тамо дојти (а да ми тко 100 Фор. у писму пошаље, могао би), желим да путовање ваше не буде вам всуе, но да здраво се дому новратите. И тако желећи, купно же мене отеческому благоволенију нривручајући, с отличњејишм страхоиочиганием пребивају и јесам Ваше Свјатости В горн. Карловцу 17. Јулија 1852. нижајши Евгеииј Јоановић Епископ с. р.

СИОН С тр . 515. II. п. Дозволите, да приложим љубезни поздрав брату СтеФану, домаћину. Моја је домаћица у Пакрацу умрла, не знам, ни гдје би дошао на квартир а у Пакрацу сам дужан јошче. XVII. Ваше Свјагителство милостивјејши Господипе! Господин транзилвански епископ (Андрија Шагула) ми пише и жалуе се: да се она лане у Бечу њемецки безимено печатана књпга, гдје се њеке клевеге нротиву Њега находе, сад у Н. Саду на сербски нреведепа и печаганајавно продае. И вели: кад ја то знам у Сибану, како се то не би знало у Карловци кои су Н. Саду суседи ? Ако ли се зна, како се може терпити? Јер ил је истипа. или ние. Ако је истина, то (вели) Мигронолит наш грјеши противу свога званија, што тернит невјерна епископа; ако л' није иотипа, Мчгрополит опет грјепш, зашго допушча да противу чести вјерпога епискона, овчкове клевете се просипају. И оп мое мњение знати жели: Мое мњепие јест, да то све ништа не ваља, иити је у реду. Ваше Свјатителство зна, да сам ја био 1850. љета и противу иечатања дјела Доситејеви, и желио сам, да се ви противу тога изразите. Но ви то њесте учи шли. И Хорваги гдјешто изписују и нечатају из Доситеја, али с избором то они чине; наш се народ деморализира читајући Доситеја хоповскога. Мени воистину ние право, шго су те новине у Н. Саду гдјешто противу вас нечатале (о затварању церкве, о пагроната договарању и пр.). Мени ние право, што ге исте безобразне новине на Г. Мугибарића епископа насертање нечагају. Ја би то (на вашем мјесту) колико је у мојој власти, прекратио. Пишите г. Коронини (сриском подвојводи у Темишвару), ако ви сами у магистрату Новосадском учипити не можете. Шагуна је један поштен епископ и човјек, а ви добро знате, да от његова мановенија зависе један милион Романа, који би данас нашој церкви леђа окренули, да он их не держи. Ја бих поне изјаснио се противу таковога клевете иродавања.