Српски сион
1
еРнсЈси €%оћ
бр. 18.
Ние то добро, да епископи се жалују на ваше лице, тако може бити пише и другима. Ја ово с. најбољим пишем намјерением, и само моју дужност чиним; а мое ћу мњение свагда јавно казати, јер један епискон свое мњение не треба да крие. Ја молим н вас заклињем, да изволите на ове ствари ваше внимание обратити, да не буде касно љекарство. Желећи в прочем, да се у добром здравију находите, са синовним високим почитанием пребивам Вашему Свјатителству В горн. Карловцје 18. Августа 1852. покорњејши слуга Евгениј Јоановић Епискон с. р. XVIII. Ваша Свјатост милостивјејши Госноцине! Ви сте у вашој репрезентации от 20. Дек. 1852. о нашој епископској дотации добре аргументе навели, и симонију сте назвали ироклетом, као што и јесте. Но шта је симонија, о том може бити нису мњенија всјех људеј једнака. Без всјакаго сомњенија ја мислим, да, откад сам у овој епархији (грјешан сам вејачески пред Богом) њесам се тому пороку повиним содјелал. Реченое у деклараториуму да епископ от сваке куће у парохии от пароха 30 кр. СМ. узме, а што је преко 100 домова, да ништа не узима; ово ние са свим право, и ово је на накост епископом; зашто не би от 200 домова 100 Фор. дали благодјетелствуеми ? Закон царски да може человјека у совјести обвезати, треба да буде памеган, праведан. Под Јосифом II. било је свободно више от 6 процента узимати, сад пак ние; дакле ондае није био грјех, сад пак јесте. — Ја даем парохиЈу оном, кога держим да је достојан, а он мени дае, како му образ подносит и како може; за то ја имам пароха кои су ми давали 40, 50 — 60, Фор. без мога искања; а има који су ми давали 400 Фор. да буду асееори, нак јошче нису. Епискои мора дати Архиепискону 100 дуката, мора дати преко 1000 Фор. сребра за свое дипломе, то чини више но
4. част годишњи нрлхода, и то ние гриота? А парохие износе 400—800 Фор. сребра и више, дакле ако даде епископу 100 Фор. или 200 Фор., онда је неправо. Ја би драговољно дао 10000 Фор. ономе, кои би ми дао звание (за кое сам н. пр. способан) кое ми на годину доноси 10000 Фор. и шта су Аппа1ае Роп1Шсит готапогит = годишњи приход благодјејанија, кои се давао римскому папје (зри Јиз сапотсит у Сопуегза^опз Бех1соп-у) пак то ние симонија? Ово сам ја све овако к«зао јесенас Г. СиИиз Мт181ги у разговору, на кое ми ние знао ништа важно отговорити. Овс> нису соФисмата него Апз1сћ1еп. Епископи римсти чине више неправде у раздаванију иарохија, него наши ; а зашто? не за новце, него по препорукам, угожденију људем, а ми што год учинимо, све се каже, да чинимо за новце. Ја сам 11 ирота начинио овдје; пак нека кажу, јесам ли што искао, и шта су ми дали, та јошче сам гдјекое питао: жели ли биги, као Вожића Николаа. — Све поклоне између људи укинути, и то ние возможно, нити је паметно Регемента 1. банска (кад је бан био оберст) захтевала, да свјашченик не смије узимати даре, као што и г.г. ОФицири сирјеч не узимају. Ја сам отговорио, да на то непристаем, јер наши свјашченици немају постојане плате, морају кад-кад сав бир изгубити, а и саме таксе штоларне нису праве таксе, то су дарови, јер богати плаћа више, убоги мање. Дакле свјашченик смје аримати, само ако је ирави дар. Баз §е ееШде ћ,ећеп 181 ет ешдег Аиз1аизсћ уоп ОеГаШ^кеИеп, а Бонапарте вели: к1ете Сезсћепке егћаћеп сИе ГгеигнЗзсћаП, кад је херцогу от Данцига поклонио 200000 Франака — то су мое мисли о симонии. Каже се у нечатаној настирској, да свјашченик за совершение таин ви мједница не смје искати, но должен довелствоватисја доброхотним подајанием, јемуже всјачески должно бити по апостолу: сиужашчи олтарју с олтарем дјелатсја. Г. покојни Стратимировић је нам казао, да је један граничар у Срему казао комисии (која га је питала, је ли он што дао ироти земунском Пеи&у, 1П Вреае кола сјена) „јесам дао и онет ћу дати, јер да није онога поштеног