Српски сион

Б р . 19.

СРПСКИ СИОН

С тр . 553.

Он је онако попреко избацио, да је то друго издање наручено из Беча, даједотерано по напутку из Беча, и да је из Беча чак субвенционисано, и то онет ради оне блажене Босне и Херцеговине, да би се у црквеном односу спојила са православном аустро-угарском јерархијом. Па чиме то г. нисац доказује? Тиме, што је г. епископ допунио у књизи §. који говори о односима између световњака и клира, 2) што је изоставио из првог издања навод, да карловачки митрополит није наследник српског нећског патријарха, 3) што је ово издање штампано у Мостару, 4) што су дјаци рељевске богословије по наредби босанске владе примали ради учења табаке тог издања још пре него што ће књига бити доштампана. Разлози су ово с једне стране Фриволни, а с друге мо мало и полицајски. Ја сам госп. епископу помагао у спремању рукописа за то друго издање, и могу госп. писцу сву ову ствар разјаснити. Односни §. првог издања о односима између клира и световњак^ нрештампан је од речи до речи у другом издању (§. 53). Додано је томе у овом другом издању нравославно догматичко учење о истом питању, чега је у првом недостајало, а на 1Нто је преосв. писац авторитетним једним руским рецензентом упозорен био. Подробно пак учење преосв. писца о овоме питању изложено је у његовим тумачењима канонб (4. првог вас. сабора, 26. четвртог вас. сабора, 11. седмог васел. сабора, 13. лаод. сабора, 7. ТеоФила алекс. и др.), која су наштампана у Новом Саду још пре 8 година, те г. писац није требао чекати да баш сада се сети тога великога греха еп. Милаша. Што је пак изостављено у другом издању оно о спору о укинућу пећске патријаршије, то је учањено просто с тога, што она чисто полемичка работа (која је само у једној ноти споменута била) није имала ни смисла у научној књизи; ради чега је то изостављено било и у првом њемачком издању 1897. године. Али то се исто налази у другој Форми и у овом другом српском издању, а на стр. 328., где се наводе односне књиге, у којима је

јасно и бистро доказано, да карловачки митрополит није наследник пећског патријарха. Кад је г. писац узео на себе труд да исноређује прво са другим издањем књиге еп. Милаша, могао је погледати и сада поменуту страну новог издања, те би видио да ово друго издање није иокварено, као што се он из превелике љубави своје према Босни и Херцеговини и према цариградској патријаршији, изволио изразити. Г. писац оптужује еп. Милаша за велеиздају према Босни и Херцеговини, што се друго издање његове књиге штампало у Мостару, и што су по наредби босанске владе рељевски богослови добивали ради учења табаке тог издања пре него што је књига доштампана. За прво нека се изволи известити код госп. Марка Цара у Задру, кога српски радикали канда цене. Он је посредовао да еп. Милаш уступи штампање своје књиге дотичној мостарској штампарији, па ће г. писцу он казати и доказати, да је то била проста трговачка работа. А за друго нека упита г. Ристу Кисића из Мостара. Овај г. Кисић могао би позвати на суд ради иошворе г. писца, да се он потписао на оним својим чланцима. Али се он није потписао, него се сакрио под некаквим псевдонимом, те је избегао суд и осуду. Код нас особитим именом зову људе, који иза бусије гађају! VI. БиМб ш ГишЗо. Нека ми госп. нисац „Заставиних" чланака допусти сада да променим досадашњи тон писања. Преосв. Милаш није никакав канониста, — декламује у својим чланцима наш госи. нисац. „Никога нема да Милашеву књигу Цркв. право озбиљно и стварно пресуди. Само га хвале, и једно мајмунише другом кад га хвале. Међутим оно не би никакву озбиљну критику издржало. То је гомила разних норми без икаквог система. Замашна комиилација, али не обрађена према неком одређеном правцу и без икакве кришике. Нити му је пред очама неки свој, нити други нризнити систем. Нити је то индуктиван, историјски систем, који ирепоручује Рус Бердников, нити дедуктиван, који за-