Српски сион

О тр . 610. СРПСКИ

наши људи нису хтели да учеетвују при дражби, илп ако еу и учествовали, није се могла дати њпма под закуи, него туђинцина, погато су они више давали. У Батајници и Ст. Бановцима, узимали су их нод закун Немци, п ако су п у једној п другој општини сами Срби. Немац је могао дати већу своту из другог села, а мештани — Срби — иису! И кад је овако бивало п биви и по. другим општинама; не треба се чудити, што су нам Немци у Срему толику земљу освојили и освајају. За то, оканимо се једном герања празне политике и увлачења у политику — управо у своје личие и партијске цељи ■— наш ирост свст и позпвања на зборове, који се обично приређују, да се спреми терен за ветропировпће да се докопају мандата, него учимо наш народ: раду па• метном и штедњи, јер усиође л као што је пошло, биИемо још веИма ирореЈјени и у Срему и то како у душама, тако и у иметку. Највиши тон радикалске учтивости. Обично је у изображеном свету правпло, да што је човек у већем положају, пошто се код њега нретпоставља п веће изображењр, да је тиме п у опхођењу с млађима све већма учтивији и финији, а да и не спомињемо какви су тек финп и учтиви спрам својих старешина и себи равнима. То је тако у изображеном свету, ал није тако и код наших радикала, који се већ по својим начелима не броје и не ће да се броје у изображени — виши—свет,јерда се у њега броје, не би били једно са народом — паором у опанку — него би спадали у господу, у које они броје све оне, који нису радикалп и против којих онп сваком приликом драже свој народ, како му они нису онакви пријатељи, као што су му они. На пошто наши радикалине ће да спа дају, нити хоће да их други држе за изображени — виши свет, дај да видимо, какав је њихов највипш тон учтивости и понашање спрам свог врховног старешине? Не ће нам нико порећи, да Његова Светост преузвишени г. српски Патрпјарх Георгије БранковиЛ, ниЈ9 врховни старешина у митрополији карловачкој не само у црквеним, него и у автономним стварима. Па кад је он у истино то, навешћемо један пример из најновије историје радикалског царства у саборском одбору, из ког ће се видети, нано се поједипи чланови саборског одбора нонашају спрам свога председника — старешпне. Саборски је одбор на врућу жељу једног свога

СИОН Кр. 20.

заинтересованог члана изаслао неоправдано п незаконито своја два члана у Земун, да обаве тамо исграгу против црквене општине, те ношто су иетп тамо чннилп које-шта, кад је дошло до густа, обратише се телеграфскп Његовој Светостп овим речма: „Мопимо за нредлог државном одвегвиштву да се кључеви касе од суспендованог председника Паје Николића одузму и даље протии њега поступа. —" На ову им молбу Његова Светосг одговори да пошто је псти председник поднео уток кр. угарској влади, да у тој ствари не може чинити никакво расположење. На то се ноново изасланпци обратигае телеграфски на Његову Светост, молећи је да одмах сазове ванредну седницу саборског одбора. На то ии Његова Свегосг телеграфскл одговори, да не можа чинити раеположење за еазив седнице док новеренство не нодиесе свој извештај са свима списима. Печаћењу касе нема месга. Поверенство није овлашгено да суспендира председника нити да одређује брахиум. На то повереници телеграфски одговорише Његовој Светости: „Поуке и налоге ваше не иримамо; вршимо и вршиЛемо само налоге саборског одбора. — —" И кад ово знате читаоцп ове белешке, реците, ; да није ово највиши тон радикалске учтивости, ком нема слпчног примера ни код Једие друге власти и не може је и не смеје ни бити, до ли код нашег највишег автономног тела — саборског одбора. Да смо весели! Уредник: Димитрцје Руварац, протојереј. Одговори уредништва. 11ријатељу у Земуну. Чудига се и питаш ме: да ли је мени као што рече „зналцу наших автономних уредаба" нозната установа „заменека потпредседнпка". На то ти не могу нигата друго одговорити, до ли то, да кад сам дознао, дасеједан високоучени господин у Земуну, члан највишег нашег автономног тела и законотворац за таковог издао, и као такав учинио једно крупно безакоње, за пгго ће већ имати кад да одговара, да сам се сетио оне народне пословице: чорбине чорбе, чорба. Поред живог председника, ког је пстина изасланство саборског одбора незаконпто збацило, и љубимца радикалског потпредседника — који се у својој наивности даје од радикала заводпти, само не знамо, како ће бити, кад узмора за свој рад и одговарати, како ће се онда пријатељи спрам њега