Српски сион

орпски сиое

реч Србин н обратно. И кад је ово тако и кад је истина ненобптна зар се може наћи Србвн, којн истински љуби своју прадедовску православну веру, која му је толике услуге учинила и вародно име очувала; зар се може велимо, наћи такав Србин, којп би се ма п за часак преварпо да чак помпшља, а не и мења своју веру, п повлачи у то зло и друге, само због једнога чисто лпчног нерасположења преаа једноме, у осталоме исправноме слузи Божјега и народнога олтара, који се међу Скадране тек од скора нагаао, да развије своју свештену делатност на добро и благо свога побожнога и српскога народа? У осталоме по дужности Архипастирској, буднпм оком пратпћемо свако кретање п свако предузеће свештенпка Обрада у његовој свештенпчкој дужносш, и ако би се појавила каква озбиљна неисиравност и неправилност у вршењу светога му позива, који је свима нама мио и драг, — уверавамо све православно српско грађанство града Скадра да ћемо у таквоме случају све своје архипастирске силе употребити ради отклањања истих, а дотле свима очински препоручујемо и у име пастиреначалника Госнода и Спаса нашега Исуса Хрисга, осниваода дркве Вожије на земљи молимо да се умире, узајамно поштовање са свештеником имају, у своје га домове као пастлра и брата примају да их благосиља п свештенорадње по правилнма наше чисте и свете цркве православне вршп. Оставиге се дакле сваког личног нерасположења и својски се заузмите сви споразумно са свештеником п осталнм пријатељима у раду црквеном и школском за напредак п лепшу будућност своје опгатине, цркве и гаколе. Таквом вашем поступку у извођењу црквених, школских и народних послова, радоваће се сваки прави Србин п одапи син свете наше вере правос-лавне, а наша ће радост бити највећа, јер ћете вашом слогом и љубављу хришћанскосрпском олакшати, н иначе наше претешке, архпнастпрске дужностп. Не дајте да се демон радује, него српским и хришћанским својим радом обраду,]те свакога, па и анђеле Вожије, као синови Божији по благодати даној нам „од Спаситеља Бога, којп је и крв своју за спасење нагае пролио". Благосиљајући очински све вас и поздрављајући вас Божанскпм и спасителним поздравом — „Мирвам". Дано у нагаој Митрополији 22. Августа 1904. год. у Прпјепољу бр. 1380. | АЕ. и Митрополит Рагако-Призренскп (М. П.) Н и ћ и ф о р, с. р. Истога дана и под истим бројем упутио је ВПр. Г. Митрополит и следеће писмо г. Обраду Иопо-

вићу, свегатенику и своме намеснику у Скадру: „Оче Обраде, упућује вам се ова нагаа окружница да је саоиштпте часној општини, града Скадра н с њом упознате општкну и остале грађане н у цркви је нрочитате, кад буде повећи број народа. Објасните је лепо и протумачите онима, ко.ји је неби могли лако разумети. Покушајте свим силама да све придобијете и коначао измприче чланове општипе и с њима предузмете послове црквено-школске споразумно, а не сумњамо да ће те у свако доба имати прпјатељске потпоре тамошњих надлежних. ГГружите, дакле, руку један другом и братски се пзмирите. Ми ћемо се необично радовати вести о вашем потпуном измирењу, јер нам свима то диктују наши црквени и народни пнтересп. Вам Благожелателни -ј- АЕ п Митрополит Рашко-Призренски Нићиф ор, с. р. Доносећи ове две родољубиве посланпце митрополита Нићифора, упозорујемо на њих како наше општпне црквене и појединце, које такође умеју по некад да прете напуштањем вере, тако исто и наше неке свештенике, који у истини дају повода незадовољству и иемиру по општинама. Овим је својим посланицама мптрополит Нићифор иоказао, да је будан пастироначеоник и да води бригу п старање о своме духовноме стаду. Ако н оне не узбуду у стању новратити незадовољне скадране на правп пут; онда су они за највећу осуду. Примери за углед. Уредништво „ П-ривредника и из Загреба, с хвалом спомиње, што су администратввни одбори Архидијецезе и бачке епархије закључили, да позову подручне црквене општине, да ако која од њих пма земље за издавање, да о томе обавесте „срнске земљораднпчке задруге", како би их могли они узети под закуп, а не туђинци. Ово је заиста за нехвалу, и можда ће се у гдекојим местима, у којима постоје српске земљорадничке задруге, и моћп пздата њима нод закуп општинска и црквеаа земља, ако не баш сва, а оно већи или ма и један део. Ну, шта да кажемо за она места. у којима не постоје земљорадничке задруге. Ко ће и ко у њима обично узима нод закуп општинску земљу? Ко, већином Немци, и то с тога, што наши људи врло нерадо узимају земљу нод закуп. Тако н. пр. аа време нашег поверенства саборског одбора за издавање под закуп залишних парохијских сесија, поред свег тога, што смо ми извештавалп наше опшгине о дану њиховог издавања,