Српски сион
С тр . 608.
пред Гсраилем скрозе чрмное море : ишже ' носаше кости 1исхФове, светеишн же па- ! тр1арћ нревождаше христоименит1е лшди ' чрезв сиавни ДбнавБ и нреношаше светјв кувоти са светител! и достигше мирословбгци град Б 8 димб , и сга толики множеставни' илкб ва месте зовомо свети Андреи, и т8 Патр1арх ввздвиже црковБ и полате и васи Христ1ани; монастири ноправише цркви вб име коегождо светаго, п тамо иребивше некое време. Потомб ВБзеше нашего монастира братии кувотб и придоше вб место Баго и ванесоше мВченическое тело ва црковБ светаго Николи и нребистБ тамо некое време и ц>т8д$ пренесенв бистБ свети 0еи>дорв преко реки ДВнава, потом преко Фрбшкие гори и ириде ва месго свое идеже беше и првев, вб мопастирБ Хи»пово. И ва то време 1699. сатворише т8рци мирБ са васеми кралеви на КарловцВ за ке (25) лет и 6 истб мир и тишина велиЈа ва лшдех. Иаки вб лето (1716.) ВБЗдвиже тр'клети дхавол б8р8 зелн8 и лгот8, поиде тВрски царБ АметБ на цесара Кар8ла и носла своего првога министра везира Алипаш8 са множаством безбожних агарен и татарБ и придоше нод Варадин са великом силого и грдостЈго. 8вЈи 8 в 1и тогда христоименитомВ род8: вас срем иопалише и монастире ВБсе ков пожегоше кое поробише. Того лета монастир КрВшедол нопалише и светих деспотБ могци сагореше и многа зла тои светои обители сатворише. I того лета монасгирБ Ремета погоре и> безбожних агаренБ. Ми же светого 9еи>дора паки предасмо обгцои матери нашеи земл1 и разбегосмо се кои камо по горах и по раселинах горских, некиже 8гонезв8хом чрез Д8нав, неки же и нленгени бивше, а неки посечени бише. И то бист вБсе ва неделго и вторник, ва средВже 3 го часа дне разбивни бише (Б НемацБ и С [)балБ велми лгото и зело. Пакиже ми ВБЗврагише се ® камо кои беше набегалБ и св. мбчепика из гробници извадисмо и ва нреждни кувотб положисмо, мца АУ18ста 14. дбнб , 1 иренесемо на Камепици нреко -реки ДВнава и нринесмо вб црковБ вб храмБ светого м&ченика Георпа 8 Шанц8 и т8 нребист кувот лето цело.
Б р . 20. И того лета вБзеше Немци Тамишвар 1С т8рак мца Октомвр1а. Паки вб лето 1717. поиде нринцБ Ев ћение са армадого цесарского на Белеград и вазеше Белеград (5 т8рак мца авгВста 5Паки ми саборне ваземше светив могци са лит1еш славно са народом множеставним са кадили и свегцами многими паки преидосмо славнИ рек8 ДбнавБ носегце кувотб неим!?ш,$ ва н № мб камение скрижали Јакож древле 1 с 8 сб Навин иреношаше чрез 1и >рданБ но м8ченическ1а свепе и много целебние могци. и преидосмо преко гори, гори Фрбшкив на крал(ев8 столиц8, и приде свети мВченик 0еи>дор паки на свое место месеца АвгВста 14. дбвб. I сја тако бише невем докле лета 1721. саписасе с1е.
ЛИСТАК. В е с т и. Штрополит Рашко - призренски Ни&ИФор и Скадрани. Јавили смо у 17. бр. како је намерно 112 српских иородида из Скадра да напусте своју прадедовску веру и да пређу у рпмокатоличку с тога, што пм је за пароха послат поп Обрад Поповић. Кад је дошла жалба односно претња поменутих скадрана у руке високопреосвећеног г. митрополита Нићифора, одговорио им је на њу ово: Часној црквено-школској општини града Скадра. Ту скоро добили смо пз цариградске патријаршије у препису једну депешу упућену из Скадра на грчкоме језику од госн. Наума Бељковића, а у име, како он у депеши вели, 120 домова православних у Скадру и у њој се жали на постављаље свештеника Обрада Поповића и протестује против истога, претећи да ће цео поменути број домова прећи у католичанство, ако се свештенпк Обрад не удаљи из Скадра. Ова појава колико је чудновата, толико је и за осуду. јер велики грех на своју душу навлаче они, којп не размишљајући довољно о последицама, подстрекавају п заводе народ путем, којпм може сако да учине ужасну и огромну штету општој срнској ствари и народносноме начелу, а крајњу срамоту себи — п ономе народу, који је вазда био веран и одан својој чистој и лепој вери нравославној, која је толико тесно везана за његову народност, у којој се она потнуно оличава: јер кад се пзусти реч нравославни, ту се равуме и
СРПСКИ сиоп