Српски сион

€тр 584.

српски сиое

Ш Б р . 20.

4. Церкве, гдје закона нашего иотребно будет, кромје всјакаго далшаго вонроса и носланиа олана, трошков же и Фундуса показаниа) по сиље привилегии, Архиенископ и епископи даноју им властију, како ново водружавати, тако и старе ренарирати да могут. Ради пунктова сего смотри §. 73. народних 5. Фев. 1778. нреданих тјажб и тужб и на то 1779. сљедовавшим резолуции §. 66. Тако и о волности зданија церквеј акатоликов недавно изданују резолуцију царску нункту сјему вмјестити: да расположение с имјением церквеј, рачунов изтјазание и развидјение, ктому сочинение инвентариумов, при јурисдикции точију церковној по древнему обикновенију цјело да оставет. 5. Надзирание школ и нриставление магистров, ради нерушимаго о благостојании со законом и благочестием сојуза, равно јурисдикции дјеце закон да оставитсја, нити когда либо јазик народа нашего, јему својственаја писмена в вонрос или шекое измјенение да вземлетсја. Ашче ради настојашчих обстојателствјех до сеље в школи нормалнија заведени метод двигнетсја, то власт с школами нотребнаја разположениа дјелати, и начин обучениа воводити, Архиениекопу и Енископом и народу нашему по старому обичају невредимо да оставитсја. ii. 0 к л е р у. 6. Настојашчее еписконатов число за неизмјено да утвердитсја, нити нод коимлибо видом умалитсја. По привилегиам народу даним, вси у краљевству мажарском (греческаго) неунитскаго закона Епископи, сушчи, между коима Ерделски купно с Буковинским р»зумјеватисја имат, Архиепископу Карловачкому, такожде и прочи, ашче би провинцие от прежде корони мажарској принадлежавше оружием или миром, или каквим либо буди начином придобилисја, Епископати ондје сушчи тогоже закона, равно томуже Архиепископату в духовних да починаетсја. 7. Разумом привилегии народу дарова-

< них, једин точију в сих краљевских земљах Архиепискон славено сербскаго или илирическаго восточнаго неунитскаго закона тако церкве верховнаја глава да будет, јегоже избрание ио тјемиже нривилегиами и уже воведенаму обикновенију, народу свободно да нребудет. От тогоже Архиепископа и јего. митрополитскаго Синода, народ и клер во вешчех вјери, закона совјести, и закона касајушчихсја дјелех да зависит. Такожде и избрание Епископов, и тјех посвјаш чение по разуму привилегии томуже Архиепископу, и јего синоду волное буди, кромје того, да би к Синоду ради избранија епискоиов собраному, кралевски комисар посилаем бивал. 8. Архиепископу карловачкому кромје пристојашчихсја по привилегиам и деклараториалним решкринтом опредјелених провентов, јешче и доминиум Даљ во Славонии сушчи во уживание дарован имјеетсја. Что просиги, да за тојже доминиум Даљ вјечитое право, и донациа даруетсја, и инартикулируетсја. 9. Ирава и власти Архиенископа и Енископов нривилегиами и рескринтом изјаснителним означенија, Јасно да изложатсја. Сљедователње смотрити надобно дипломи ЈГеополдови, вторују љета 1691., третују 1695., и 1715. изданија, ктому рескрипт деклараториални 1779. 10. Зактевание книг церкових и свјетских на славенском и влашком јазицје, учреждена во Виење типографија имјеетсја. Убо просити, да книги догмати вјери и обрјади церковнија содержашчија без предварителне Архиепископске цензуре, јакоже о том царским декретом устроено имјеетсја, непечатајутсја. Ради прибавлениа обаче вјашчших церковних книг из Империе московске по уже учиненими от дикастериах каутелами и обичају нрактицираному власт, народу далше такожде у цјелости да остаетсја. 11. Да клер наш јелико прав и преимушчеств како вешчественим тако и личним касаетсја, с клером римокатолическим тако да сравнитсја, да в Краљевствје сем штат клера по разуму царствених законов саставит.