Српски сион

В Р . 20.

СРПСКИ

сион

Стр. 581

подједно и то, да би се богослови мало већма обзирали, кога ће да узму за суП ру г у, и не би нико могао доћи из капута одмах до најбоље парохије. Наравно да би се морао изменути и данашњи начин избора пароха, по ком најлошији може да дође до најбоље парохије. Кад данашшим даном свршени правници, који се школују о свом трошку, по свршетку науке, по 1 — 2 године морају да служе бесплатно, а кад постану чиновници, премешта их влада с једног краја на други; за што да не би митрополијски савет — који би се морао такође друкчије уредити — за одре^ено време могао располагати са сврш^ним богословима, који су се школовали ту^им трошком? Остане л' се и на даље при данашњем начину, ми се можемо и даље заносити шупљим фразама о нашем родољубљу, њиме варати саме себе, ал' да ће нам те наше шупље фразе о нашем родољубљу, донети народну смрт и пропаст, у то не треба ни мало сумњати.

Народни сабор од 1790. Прилог за иеторију српских сабора. Приопштио Д. Р. 3 Свршетак. Како се у молби осечке црквене општине говори о подесном времену, да се српске привилегије — жеље — узаконе на угарској дијети, а у писму СтеФановићевом и Максимовићевом о саставу Мушкатировићевом; то ћемо исти састав овде у целини навести, из ког се види, шта би наш народ 1790. искао, да га није навео Беч да иште засебну територију и да се не обраћа угарској дијети. Исти гласи: Пункта котораја би именем клера и народа Славеносербскаго и валахијскаго на грјадушчеј краљевства Мажарскаго диети ради их инартикулации в' публичнаја кралевства узаконениа предложитисја могла и имјела.

I. 0 з а к о њ е. 1. Свободное закона упражнение по разуму пародних привилегии повсјуду во краљевствје мажарском и јему принадлежашчвх реинкопориратих инркопиратисе имушчих предјелех да донуститсе, и оное нривилегиам невједомое и свободи закона иротивное или рпуаћнп Ке%шшз ехетИат да двигнетсја. Сицевое закона упражнение искати, да кромје всјакиа убиточниа клаузили и у будушчее производити се могушчих стјеснении и толковании в реченом краљевствје мажарском и јему присоединених провинциах, Хорватској и Далмации великом књажествје Трансилванском и предјеље Буковинском, и во всјех у будушчее оружием, или уговорима припасти могушчих провинциах от народа закона нашего обитаемих воведетсе. Б помошч пункта сего да возметсе иншчанциа великоварађанов противу насилиа унитов тужашчих. За јеже сохрањати совјест и волност и закона безопасност искати, да всевозможное провидјение уставами узаконитсе, да не би чрез унију и ине јавне или тајне способе и казни, за предварити всјакое отуду между согражданими произити могушчее несогласие и сердец раздражение, наши јединовјерни от церкве наше оторговалисја. 2. Календар ветхиј по нривилегиам невредим и неизмјенен да пребудет, и число праздников по синодалному љета 1786. закљученију установленое ни да умножитсја, ниже умалитсја. С придатком, да Господа земална буди коего закона, наше националисте у таковија праздничија дни к работанију гонити властни небудут. 3. Ниже људие закона нашего ко празднованију римокатолических праздпиков, кромје Рождества, Пасхи, Сошествија св. Духа, Брашанчева по једин точију ден, тако не к процесијам их коимлибо образом да нудјатсја. Да не сирјеч празднованием сугуб|1тих праздников народ данодајушчи ослабљевает .