Српски сион

Б р . 21,

имали обавештавати, да само на кввлификадију и године елужбовања, евентуално и на препоЈ)) т ку конзисторије или епископа пазе. Но и кад би се све овде изређане мере најсавесније употребиле, ипак би се — пркзнаЈем — зло, о коме је реч, само ноловно, само нривремено уклањало. — Да се оно пално и коначно уклони, морамо уништити саму основу, на којој оно постоји, а та је основа: разлика између парохија у иогледу прихода, односно наплате. Да се та основа уништи, мора се без устезања спровести реформа свештеничке плате у том правиу, да се исте потиуно изједначе. Јер кад се буду изједначиле свешт. плате, горње питање само собом ирестаје, .јер нрестаје разлика између парохија, онда нема слабих и лоших, нема бољих и најбољих, онда су све нодједнако добре. А да. се та рефирма у том иравцу т. ј. потпуним изједначењем плате уз нетогодишње доилатке и одузимањем од свештенства парох. сесија у иравилно сваћеном интересу и цркве и народа и свештенства што пре спроведе, ваља да сложно порадимо с-ви и свугдв, јер то захтева и наш општи интерес, то тражи од нас и правичност. Добро су то уочиле и наше странке, те су у своје авгономне програме уврстиле и изједначење свешт. плате. То би била дакле једна додирна тачка, то би било једно иигање, у коме би се зар све странке сложиле, те би се оно ћогло брзо и решити на опште задовољство и утеху свију заинтересованих, а на корист и цркве и народа. Помислимо само: једнака квалификација, једнаке дужности, а неједнака награда! Може-ли то бити добро ? Дали је право, да исто тако или можда још боље буде награђен почетник, као и онај у савесној служби оседели и можда многом дечицом окружени работник ма којег звања и положаја? Кад су свештеницв у свему једнаки, ваља да су и у наплати, а нетогодишњи доилатак природна је награда за што дужу службу. Но као што је грдна неиравда са нлатом, исто је така и са сесијама, јер док је н. пр. у бачкој епархији норед најбоље наплате ц сесија од преко 40 и 50 јут. најбоље земље, дотле је но другим епархијама норед најуђе нлате и сесија или много мања или скроз ненлодна, дакле без вредности, или је уопште и нема. — 0 тога би се имале све сесије свештеницима одузети, те заједно са оним

С тр . 639.

залишнима на 6 или 12 година издавати, а тиме би се из њих и већа корист извукла. Знам, да ће се рећи, да свештенство треба и у економији да даје добар иример и поуку народу, те да му зато треба оставити сесије. На ово одговарам, да по лом уверењу, свештеник шреба да је само свештеник , а не економ, свешгеник нека савесно вриш сво.ју тако много-струку службу, нека гледа свој олтар, нзка катихизира, нека обучава и у школи и у храму и у дому, нека што чешће проповеда, па неће ни стићи да економише. Свештеник, који економише, обично је или рђав економ или несавестан свештеник без особите своје кривице, јер „неможете дв4ма господинома работати." — Наравно не разумем овде под економијом ичеларство, воћарство, вртарство и све оне гране економије, ко.је се и на дому, дакле без штете и ушгрба по свештеничку службу неговати могу. Али економисати у велико т. ј. своју сесију обрађиивати, то је прво штетно по најглавнију службу свештеникову, јер се може десити, да због те економије његове или болесник умре без последње утехе или се упокоји новорођенче и некрштено, а друго некако се не слаже са одјејанијем и у опште није за свештеника. — Најпосле познавајући сеоски живот могу смело тврдити, да ће се наш народ у економији на свештеника најмање угледати, као и на капуташа, ту је у опште врло неприступачан поуци и до крајности конзервативан. Овештеник најпосле нема ни права, да захтева, да се у економији ко на, њега угледа, кад и сам о економији ни иојма нема. — А како ће се на свештеника угледати, кад свештеник своју сесију издаје? А то је баш најчешћи случај. Или, како ће се угледати, кад сзештеник нема сесије? Изједначењем нлаге и односно исплаћивањем исте из једне средишње благајнице постигло би се п то, да свешгенство због своје илате не би долазило у иреки положај са својим парохијанима. Најцосле нотиуно изједначење плаге свештеничке створило би и иотпуно и од никог независно свештенство, јер кад је једнака плата, онда је свешгенику свеједно, на коју ће парохију доћи, нема дакле узрока никоме на свету да клања. Баш с тога би у нрвом реду само свештенство требало на све могуће, законом доиуштене начнне, да иоради на том да се

СР110КИ СИОН