Српски сион

БР. 21.

СРПСКИ СИОН

ОТР. 621.

све крепости моје љубим, зато сам свагда држао, и држим, да се у овим неугодним обстојателствама, у коима не само наша црква, него и сам наш народ чами, наше цркве безусловно прилепити морамо, јер нас јошт само она теши, држи и на иостојанство и тврду веру сретнијег напредка поджиже. Што се год дакле цркве, и свега, што је њено, тиче, то ми само у слози и са допуштењем црквеног поглаварства чинити морамо, да се бар између себе некољемо, кад нас друге гује кољу. Зато се љутим, кад год што читам, што наше духовне власти пред светом оиада, и нетрпим ништа, што се о нашим црквеним стварима иише, баш да се и чини, да није важно, ако то са знањем и јавним допуштењем наши црквени иредставника не бива. Не треба дирати у оно, што нас још држи, баш да и боље бити може, јер се не зна узрок, зашто то није боље, а у помагајућем туђиву вере немам, дша Итео Бапаов е! (Зопа Гегеп1ез. Што се год дакле наше цркве, наши школа и нашег свештенства тиче, то из наше аутономије произићи мора; а ако произићи неможе, нека стои, и црн му образ пред Богом и светом, кои зато без узрока ропта, а црквени наши пастири и начелници нека своју дужност чине, јер иначе нису пастири него гладни вуци. Ево вам узрока, зашто сам желио. да ваше примеабе птрггтаШг« наше црквене власти имају, јер ако су добре, не само вама него и нашој црквеној власти, и опште нашој цркви на част служе, а ми задовољавајуће увереније имамо, .да тако и наша црква учи и толкује; ако ли су пак недостаточне (што нису), није их требало на свег издати. Да богме да би ви под овим »ГтрптаГиг « само недостатке Вуковог иревода аподиктички доказати морали, а ваше мњеније, како би ово или оно боље бити могло, неизлагати, Овако пак, кад се црквена власт у ваше дело јавно мешала није, ми истина незнамо, шга наша црква о томе мисли, премда би нас то јако утешило; али сте ви само на пољу књижевства делајући, аподиктички доказати могли, и то, како што треба да буде, кроз које црква у званичној намери ни најмање везана неби била, јер што има црква са нашим ту-

марањем на књижевном пољу? — Међутим ја много сумњам да је Вук са римском пропагандом у тако тесном еајузу био, као што ви велите, јер да је то тако, то би он превод свој Вулгати, или немачким преводима католичке цркве (Б1е ћеШ§е ВсћпЛ аив (Зег Уи1да1а уоп Бг . Јоверћ А1ПоИ аИ^етете Ж )ћ1ГеЈ1е ВМег — ВШе1 Шг КаШоНкеп е1, сећ) са свим акомодирао био, у чему би му Петар Катанчић за правило служио, кои се Вулгате, као пијан плота држао. Овако би он римској пропаганди боље удовлетворио био, него подкрадајући Лутера, јер мислим, да и тој пропаганди није мило, што јој се у посао Лутер меша. — Али сам у том с вама сложан, да се и у критикама учтивост и узајамно почитаније набљудавати мора (што жали боже ни у познатим вам Туцима и Утуцима није) и што сам ја рекао, да је требало, оштрим пером Вукове недостатке обличити, то молим, да то тако неразумете, као да сам ја ктео казати, да је требало, у обличавању том границе учтивости прелазити, него да је требало, свету истинито и непоштедно изворе открити, из кои је Вук мудрост и истину своју црпао. Ја незнам, нашто би се ја усгручавао казати, да је Вук од слова до слова ово из Лутерове библие, а ово из Вулгате, или из каквог другог извора превео, кад то сам његов превод показује, тако би свет увидео, без да му ви то изреком кажете, да Вук чисте и према цркви нашој нескверне намере имао није, јер да је њу имао, то би се текста славенске библие држао био, а да је само на пољу књижевства за истином тежио, то би се грчког или јеврејског оригинала држао био; но будући да он грчки и јеврејски незна, да је дакле истина њему недостижима, то се мислити мора, да њему за поуком и исповедањем наше свете цркве није стало било. Друкчије би то било, да је он у предусловију казао, да је нови завет по Лутеру или по Вулгати превео, онда би се бар мислити могло, да је он роду своме казати ктео, како Лутер или како Римљани нови завјет исповедају, али то учинио није, дакле се неможе друго мислити, него да са црквом својом искрено мислио није. Ово је (мислим)