Српски сион

С тр. 668.

УГ1. Натпио на Јеван^ељу. Оив стое и Бжтвное Јв' у-глје м^кренаго Сг<иеи)нл ©пкпа Крћшачкаго и приложи его <иснастћЦ)8 Стоуджици ХР Л л»8 Оуси^кша пр*ктие Бце кк посл8ж«нЈе стго Оул»«)на Л1\гротачца кћ л-кто #зркз (7127 —1619). Сје стое и Кожства * Да се зна како бист сГе Евапгел1е Студеничко 8 залоги вћ мест8 Ужиц8 8 1ована ћ8рч1в за 1200 гроша, и том8 6б1ст титор господжа Аран1. Слахино подручге Стана из села Вилуше (бкуаи за свок> душ8 и сина си Исака за хшшд# саспири да ихт> упише у опш,и лист и том8 бист св-ћдокг владика Гаврил ахилскш и жичкШ и Томаш и Рашко из ГорншћахЂ и тко неће Вписати да м8 н1е нросто ни на сем св^ћте а и ва бВдбгцемт, в^це. И том8 6б1ст насталтел-Б игбман Јан1к1е Богтб да прости СтуденичкШ в л^то /зрЗД (7169.—1651.) 1 * * *• Јеванђеље. на ком је горљи запис, било је својина манастира Студенице, те за време Карађорђева збега, донео га је са собом у ман. Фенек архимандрит Студенички Мелетије Никшић. Исти се арх. Мелетије као што рече проигуман Фенечки Вићентије Ракић дочепао „коварством" управе ман. Фенека и био је у њему све до 14. Јунија 1815., када се повратио у Србију и постао владиком у Шапцу, где је ноћу 16. Јунија 1816. мучки у свом двору погубљен. (види „Јавор- 1887. 646.) Поменуто се јеванђеља, налази и данас у Студеници, кога је описао у „Старииару" за 1890. стр. 19. високопреосвећени г. владика нишки Никанор Ружић. Горњи је запис г. владика погрешно 1 По вапису на рипндама у Студеници, игуиан Јоаникије био је већ 7145 (1637.) игуман Студенички. (види „Старинар" 8а 1890. 10.) Уред.

прочитао т. ј. у место епископа „врвшачкаго", он је прочитао „рашчачкаго". 0 реченом запису, писао је митрополит Сгратимировић владици вршачком Петру Видаку следеће писмо: В Карловцје 7. Ферв. 1814. Јего Превосходителству Г. Епископу вершачкому Петру Видак. В нешчастном случаи бјегства Сербов из Сербии 1813. љета, с иними Јеромонахами и свјашченики, сјемо от Турков пребјегло и цјелое Братство монастира Студеници, нашего благочестија, с монастирскими вешчми и тјелом св. СтеФана краља первовјенчанаго, јеже с дозволением ви сокославнија Генералкоманди, Нашим же благословением намјешчено јест в монастирје Фенецје, идјеже реченое Братство намјерение имјеет вјечно остати. Приликоју пресмотренија вешчеј помјанутаго монастирја Студенаци сјемо пренесених и отдјеленија тјехже в смотрении вешчеј мон. Фенека, обрјелосја Евангелие по њесочему сребром окованое и двјема каменма чермними украшеное, с надписију на корицје излагајушчеју, јако она от Симеона епископа вершачкаго, предсказаному монастирју Студеницје, в чест, св. Симеона мироточца 7127. љета миробитија приложено бист; сице бо надпис сија глаголет: „Оие стое и. т. д. (као што смо навели). Из сего несомнителнаго и истинаго доказателства јавствует, јако епископат вершачки, јешче под владјением Турков, сие јест года 1619. ту. идјеже ниње јест, сушчествовал, сљедователно и прежде иривилегиј наших. Того ради таковују Нашу нечајано принесенују надпис, ноелику она древности епископата вершачкаго касаетсја, а у Нас во Архивје народној не находитсја, не гокмо во тојже на сохранение во Формотје своем оставити, но и Вашему Превосходителству такожде во Форматје под ./* здје находјатсја два Формата на сохранение, вједомости и памјати ради сообшчити ненропустих. В прочем с високопочитанием јесм Ехрес1ш1 Саћпе1 Сћгашз1ау т. р. АЕМ. Рго1о(Иасопиз е! јиг. засгае ве&з Ио^апиз.