Српски сион

СРПСКИ сион

С тр . 669.

* # * У „Гласу сриске кр. А кадемијс " ЕХГ1. у чланку: „Рашки еиискоии и митроиолити" од нашег брата Иларијона, на стр. 29. позвавши се на поменути занис на студеничком јеванђељу, што је г. владика Никанор у „Старинару" навео, утврдио се — рече — у мисли „да је тај епискон рашки 1619. онај исти митрополит Симеон, који је 1608. био ктитор оном ћивоту за моћи св. краља Студеничког. Но поменуги пријатељ мој Љубомир Стојановић, вративши се из Студенице у Београд, иише дне 25. Августа из Београда да је то јеванђеље приложио Студеници епискон Вршачки, а не Рашчачки, као што је у „Сгарипару". Из нанред наведеног Стратимировићева писма, јасно се види, да је заиста поменути Симеон епископ био вршачки, а не рашчачки — рашки.

Радња Архијерејеког Синода 1776. Превео с њемачког А. Г. Наставак. Пронозиција дворске депутације илирске о Синоду, држаном у Карловцима г. 1776. нод преседништвом гроФа Јанковића. Присутни : Председник Гро® Колер. двор. саветн. от Вајнгартен „ „ от Кус. реФер. „ кондин. от Јасвид. Ваше Величанство! Садашњи већ крају своме приходећи нравоелавни Синод у Карловцима, јесте са оним Синодом од г. 1774. други (втори) коме се православни Архиепископ и Еаискони, не својом побудом нити у својим стварима, не из личног интереса, него на највишу зановест и на опште добро, подвргоше, вршећи тиме превишњу наредбу. На против, многи предмети саветовања у овоме Синоду, којима су злоупотребљена права енископска ограничена, приходи њихови сужеаи, а прописивањем опште полезних институнија њиме трошкови проузроковани, и најзад њихови поступци

општој контроли подвргнути, — проузроковаше епископима очиту штету. Да је овој Синод еписконима, путовањем тамо и натраг, трајањем седница кроз више месеци и одсуством њиховим од домаће им економије, трошка и тешкоћа проузроковао, јесте сама по себи јасна ствар. Ова је жртва дакле, коју они превишњој служби и општој користи нринеше, сама по себи достојна владалачког призрења, тим достојнија, што су операти овога Синода, као и оно што је при томе створено, одиста вредно и корисно. Нећемо да се дотичемо новог регуламента, који управо није ново дело самога Синода, него ове верноодане илирске дворске денутације, која га је у целипи саставила и предложила; али при томе је заслуга и Синода. што је преко разнах права и одређења, која су предци енископа себи виндицирали, својевољно ирешао, и покорио се превишњим жељама без противљења, и тако рећи сам од себе, те суделовао при извршењу владалачких налога. Још више заслужују превишњу пажњу непосредни операти о редуцирању броја манастира, о редуцирању празника, о увађању конзисторија, одређењу катихизиса, о сгвореној манастирској дисциилини и друга опште полазна определења, којима је ова вернопослушна илирско-дворска депутација додуше основ положила и при стварању истих највише допринела, но која се без саучешћа и суделовања Синода никада у живот привеети не би могла. Према томе ова заслуга Синода достојно је владалачке милости и призрења не само са гледишта правичности, но још више с тога, гаго се ту имају две иолитичне околности у виду држати : Прво: што се несме ни једна прилика пропустити, да се расноложење духова љубављу задобије; да се утврди деиенденција такођер љубављу, која увек јаче и сигурније дејствује него страх; да се епископи приволу на покорност у оној мери, до које се у нрошла времена никада није дошло; да се поклонима подстрекну на већу ревност у интересу опште ствари, а за такав се поетупак неће скоро тако