Српски сион

Б р . 23.

СРПСКИ

сион

С тр . 673.

циљ. Он има само управљати њима, ал нема права трошити па другу коју циљ њихове приходе, осим на одређење управних трошкова и станарину. Данашњи је саборски одбор у два маха покушао, да увери владу, да је и поменута Текелина заклада црквено - народна заклада, те да по томе на основу § 19. 9.) саборског устројства припада народноцрквеном сабору нраво да донесе закључак: на што се има одрелити трећина од прихода од поменуте Текеливе закладе, намењене арадском српском владици; но није у томе усиео, ношто је и ЕБегово Величанство ирогласило поменуту закладу приватно-правног обележја. И чим је она то, онда је Његово Величанство једино и власно, да одређује на што се услед нромењених околности има трошити приход од поменуте Текелине закладе, а наиме. по што се не може установчти у Араду богословска семипарија, то је дозволио, да се за сада до даљег одређења трећина прихода троши на семинарију у Карловцима, а одређена трећина за српског арадског владику, владикама: будимском, бачком, вршачком и темишварском. Данашњи је саборски одбор прихватио без икаквог протеста одређење крунино у ногледу измене у Текелиној заклади, да се трећина од камате даје на ееминарију у Карловцима ; а решење у погледу измене, да се трећина даје поменутој четворици епископа није, и не ће да га нрихвати. Па не само да је исти саборски одбор прихватио крунино решење у погледу семинарије, него је он нрихватио крунино решење, да нрими управу Текелиног завода (Текелијанума) у Будим-Пешти, и ако је Сава Текелија у својој очоруци од 6. Сент. 1840. наредио: „Главним мојим наследником постављам ја грађанско моје у Пешти „Заведеније" ради „васпитавања" (Текелијанум) учеће се младежи српске, под управом Јсњижевпог друштва „Матице сриске и . На основу овог наређења Савина, уиравл,ала је „Матица српска" Текелијанумом све до 1875., када је одузета од ње

управа, те новчаним фондом управљао уг. министар просвете, а 1877. и надзор над питомцима иренет на иештанску црквену оиштину, док није 7. Феб. 1902. иметак фондов нредан па руковање саборском одбору, а управа и духовни надзор иосебном патронату. И ово је са свим суиротно Текелиној опоруци и наређењу наређење крунино, данашњи „јуначки и родољубиви и уставољубиви" саборски одбор — које није изазвато услед иромењених околности и неизведљивости Текелине оиоруке, као оно од 22. окт. пр. г , него више из политичних обзира, прихватио и лепо рукује фондом у супрот Текелином наређењу. Дакле Текелино наређење, да Текелијанумом има управљати „Матица срнска", сме се и може се трпети и одобравати да круна ио свом нахођењу мења, и да његову управу и новчану и духовну иренесе на са свим десето тело; а наређење Текелино, да његовом закладом од 1. Августа 1842. има управљати свагдашњи митополит-патријарх са асистентима, које је већ саборским устројством измењено т. ј. да њиме уиравља саборски одбор, круна не сме мењати ни онда, кад саборски одбор не хтеде носле вишенутног позива да изврши њено наређење у погледу издавања ! / 3 од прихода намењене арадском српском владици, те поверила управу његову носебном старатељству, које одговара у свему бившим асистентима Живела логичност! Нека се само сети наш свет каква је на<'иља учинило у Земуну изасланство саборског одбора, што му председник не хтеде признати право, што га пе имађаше. Та узбунили су и иолицију и мађистрат и државно одветништво, и они још смеју коме замерати! Ал да, променом у Текелијануму, сиборски је одбор добио да управља једним великим фондом , а променом у заклади Текелиној од 1. Августа 1842. одузет је од саборског одбора један велики фонд, из ког се могло давати зајам без икаквог ограничења, као што је и даван, и које је издавање нојединима носило велике корисги и то такве, да се данас возе на