Српски сион

С тр . 656.

СРПСКИ сион

В р . 23.

тост преузв. господина иатријарха срискога, да благоизволи на надлежном месту, као митрополит-иатријарх учинити сходне кораке у тај смер, да се ова заклада по духу основнога писма, нриведе у живот, а у]едно умолити ЕБегову Светост, да благоизволи у своје време благохотно известити и саборски одбор о успеху овопредметних предузетих корака. Олуку ову Његовој Светости господину иатријарху високог знања као и даљега сходог расположења ради саопћити. Из седнице срп. прав. нар. цркв. саборског одбора држане у Карловцима 18. (30.) децембра 1899. ЕБеговој Светости Преузвишеном Господину Георгију Бранковићу, архиепископу и митрополиту карловачком и патријарху српском у Карловцима. Пр едставка Његове Светости преузвишенога господина Георгија Бранковића патријарха српскога, поднесена преузв. г. кр. уг. министру-председнику у предмету употребе каматнога прихода закладе Саве Текелије, основане 1. августа 1842., која је у току године 1900. достигла одређену своту од 1,100.000 Форината или 2,200.000 круна. М 612. ех 1900. (Нревод с маџарскога.) Преузвишепи Господине Министре Председниче! Основним иисмом пок. Саве Текелије, бившег кр. уг. саветника, изданим у Пешти 1. августт 1842. године установљена задужбина, достигла је у другој половини ове 1900. године висину од 1,100.000 Фор. или 2.200.000 круна. Према том и обзиром на одредбе садржане у 4. и даљим тачкама основнога писма, а исто тако и на накнадне одредбе додане к основном писму а издане 28. марта 1878., потребно би било, да ова заклада сада већ ступи у живот у оном обиму, како то наређује основно писмо са накнадним одредбама. Када ово саопћавам Вашој Преузви-

шености, у исто доба имам част и о том известити Вашу Преузвишеност, да сам, што се тиче опога дела ове закладе, који се односи на војене заводе и питомце, а у тај смер, да се учине потребни кораци и расположења, данашњега дана и иод горњим бројем поднео иредставку високом ц. и кр. заједничком војеним министарству. Ну обзиром на то, што се од 1842. године овамо битно променили одношаји како у иогледу на војене заводе, нитомце и стипендије, тако и на образовање свештенства прав. српске митрополије карловачке (10. тачка), а не мање и у погледу на јерархијску (црквену) припадност прав. енископије арадске (11. тачка), то је услед тога настала потреба, да се нрема промењеним одношајима надлежним путем измену и овамоодносна расположења основнога писма у таквом правцу, да иста одговарају с једне стране интенцијама оснивача, с друге стране нак и захтевима садањих законитих, одношаја. Држећи ово пред очима и с обзиром на права, која су у основном писму митрополигу ујемчена, држим за своју дужност да ово саопштим и односно с ноштовањем предложим В. Преузвишености са том молбом, да приступивши мојим предлозима, и у свези са истима изволите учинити сходне високе кораке и односно расположења. Пре свега имам част с поштовањем споменути, да је ради задовољења захтева цромењених одношаја и насталог новог законитог стања, допуњено односно измењено основно писмо од 1842. год. у колико се односи на војено питомачке стипендије и то накнадним одредбама, које су издане наредбом ц. и кр. заједничког војног министра од 28. марта 1878. год. под бр: АћШ. 6. №. 650., које су (накнадне одредбе) истим високим министарством у своје време саопћене високом кр. угар. домобр. министарству од 3./15. априла 1878. год. бр. М. 106./1878., а у верном препису саопћене високом министарству богочасти и јавне наставе и које сам имао част у верном препису под 20. анрилом (2. мајом) 1898. приказати преузвишеном господину кр. угар. министру-председнику.