Српски сион

\'>р.

оиои

(Ј тр . 697

истрага у ствари избора свештеничког у Суботици. изаслато је истражно изасланство у лицима архим. и потпредседника конзисторије Георгија Видицког и проте новосадског Милана 'Б.ирића. — По мњењу конз. фишкала а обзиром на то, да питање свешт. избора у Суботици није још коначно решено, оставл.ен је јер. Т. Димитријевић у својетву затеченог личног капелана и наређено да сва три парох. свештеника у Суботици имају држати редовно чреду; две тужбе пак јер. И. Лудајућа против јер. Т. Димитријевића на извиђај уступл.ена истражном изасланству. — Кр. среском суду у Суботици дат је мољени обавештај на парницу између поменуте двојице јереја. — Уток протојер. Ј. Марјановића против два решења конзисторије сироведен МЦ. Савету. — Донесено још неколико од незнатније важности решена.

Рецимо још и ово о Текелиној заклади. д. р. Обећали смо у последњем броју, да ћемо се осврнути на „Заставино" извртање истине, и детињасто иискарање „Новог Србобрана", што ево и чинимо. „Застава" је у 255. бр. предузела да критикује наш чланак „Систиномна среду" (в. 22. бр.), а како јадно и бедно, доста је да наведемо само го, да она и поред онако јасног наређења 11. тач. Текелина тестамента, није се стидела рећи своме „народу" ову крупну неистину, да но њему, кад нема срнског владике у Араду, онда да се нодели она камата, птто би њему нрипадала „на дотацију пароха арадске дијецезе из племена српског. а православне вероисповести." И на основу ове крупне неистине, није јој било тешко да изведе, да није било потребно ново расположење чинити, нити је Његова Светост имала права да предлаже влади, да се мења сврха Текелиног тестамента, него је требала предложити да се сврха испуни. (А је л се могла права извршити?). Чигаоци „Заставини", и то не само они оо сувачама и рогљевима, него на жалост и срамоту и нашу и XX. века и многи и у капуту са разним дипломама, па и у реверендама, но свом обичају поверовали су и у ту крупну „Заставину"

неистину, те су се с.латко насмејали онако виспреном одговору, којим нас је паравно „Застава" утукла. Е д-г видимо, ко је иеистипу рекао, ми или „Застава". Ми смо рекли да пошто би по 11. чл. Текелина тестамента, '/з камате требала да припадне арадском срнском владици, а иошто њега нема, то се морало у том ногледу ново расположење учинити, ком да припадне та трећина камате. „Застава" нак рече, да пошто данас нема српског владике у Араду, то онда намењена њему г / ?> камате припада дотацији пароха арадске дијецезе из племена српског и православне вероисповести А шта вели иоменути 11. чл. ? Ево шта вели: — — ако нак (арадски владика) гореречена својства не буде имао (т. ј. не буде Србин, него друге народности ма и православан), не може уживати доброчинства ове закладе, већ ће се ови интеримални ириходи уложити, а њихов интерес ће сваке године митрополит и асистепти по смислу уиутслва, које ћу у овом погледу дати митронолиту, ноделиги на дотацију пароха арадске дијецезе из племена срнског и православне вероисиовести". У овом се дакле чланку не вели, да она трећина камате, што би имала припасти српском арадском владици, кад нема Србина владике, има припасти за то време Србима свештеницима из зрадске еиархије, него да се за то време та трећина има уложити и само камата од ње давати реченим Србима свештеницима. А то је тек нешто друго! По текелином тестаменту, имали би дакле за оно време док не би био Србин владика у Араду, Срби свештеници из арадске епархије уживатл само камагу од намењене владици трећине, дакле од 20000 Фор. камата по 6°/о свега 1200 Фор., дочим би по „Заставином" нричању, имали они уживаги свих 20000 Фор. камата. „Застави" је добро дошла реч у сриском преводу „ интеримални (,међувремени) приходи" , те знајући своје Папнхајмере, лако јој је било, направити од црног бело, у чему је оиа превасходна мајсгорица,