Српски сион

О тр . 698.

СРПСКИ сион

што доказују и њени Фабрицирани доииси, на што би могла добити већ и патепт. У званично оверовљеном немачком нреводу гласи: „— зогкЈегп ен тиззеп сПе гтзсћепаћМегкЗеп Е1пкип[1.е (1апп ГгисћШпп§еп(3 ап^екде!, ипЛ сИе (Јауоп аћ^аИегкЈеп 1п1:егеззеп јаћгИсћ шг ВезоШипд (1ег Р[аггег —." И кад се овако очигледно изврће истина; није чудо, што је и том својом неистином расиалила страсти, из којих наш народ и не излази, а да из њих не изиђе, за то се већ „Застава" брине, пошто је то и одржава и даје јој живот. Изволите г. г. око „Заставе" нобити ову нашу тврдњу, па да Вам се поклонимо до земљице црне, а дошле изволгше задржати опај пазив, који се даје опима, што неисшину говоре. Ово је одговор „Застави" па њено извртање истине. На пискарање пранорца „Заставина* 1 вршачког „Родољуба" у 46. (262.) бр. у чланку г 1'е(/)орма у Текелипој заклади"> који је чланак писан у Карловцима, и који се завршио с речима: „Тај новац — Ј / 3 камате, што је припао четворици г. г. епископа из Угарске — то просвети (!) намењено благо узимају наши архипастири, а дошле нам школе ироиадају! Ви ли могло илеменитијег и бољег родољубља бити, да се тај новац на цркву и школу употребио? Ово остављамо нашим архинастирима на размишљање"; није се вредно озбиљно ни осврнути. Да се намењена А / 3 камате Текелине закладе српском владици арадском, одпосно камата на њу српским свештеницима у арадској епархији, одредила нротив жеље Текелине на школу; онда би се круни признало право да чини измене у помепутој заклади! Е лепо и красно. А где је тај народ и шга је дао тај народ и какав је фонд основао па своје школе? Није дао, нити даје шта, већ све и сва очекује од Фондова, створених од митрополита и владика. Да је на ту циљ дао само онај новац, што је ово последњих година издао на зборове, на којима су се једни исти опсепари својим Фразастим говорима разметали, била би лепа свотица.

А сад да видимо мудрост искупљених младенаца око „Новог Србобрана." „Нови Србобран" у одузимању Текелипе закладе од саборског одбора, те предавање њене управе посебном старатељству, не види ни више пи мање, него „ копфискацију сриских народпих добара." И кад је он то у томе видео, није чудо, што је то одузимање назвао „нечувеним и ужасним насиљем, које је запрепастило читаво српско друштво", те на то надовезао пуну личку торбу сличних Фраза. Да су млада господа око ,,Новог Србобрапа", хтела бити само мало савесна, те да су својим читаоцима верно испричали историју Текелине закладе, као што смо је ми испричали у чланку „С истином на среду!" у 22. бр. „Је л' Текелина заклада народно-црквена ил иривашна заклада? и у 23. бр.; они не би могли ни смели написати опакав чланак под пасловом: „ Конфискација сриских народних добара и у 245. бр. И кад то нису хтели учинити, као ни мудра „презрела" госиоца око „Враника", бојећи се и они за свој популаритет код „народа" и ,,3аставе", да их не назове јатацима мађарске владе; наравно да им ни.је ништа лакше било, него избацити и ову виспрену Фразу: „Нема сумње, угарској би влади теже пошло за руком ово насиље, да није било активне помоћи патријарха Георгија тим, што се он тобоже морао покорити краљевској резолуцији. Али исто тако однучно осуђујемо и услужност патријарха Георгија, која је омогућила уг. ваади да без икаквих екрунула уђе у нашу народно-црквену благајну. У нашој историји зна се и за такве патријархе који су за време народног абсолутизма протестовали против краљевских одлука, било их је и таквих, који су због тога добивали из Беча укоре. А што је до сад учинио патријарх Георгије, да заштити законити положај наше народноцрквене автономије? Шта је учинио у овом елучају, да обавести круну о тешкој неправди, која нам се наноси оваким изнимним мерама? Он није учинио ништа само за то, што страхује и од саме помисли, да би га могли раставити са његовим за-