Српски сион

С тр. 702.

СН10КИ

ОИОН

Б*>. 24.

Ово је право круни признао Сава Текелија и у своме додатку поменуте своје закладе 4. Фебруара 1814. рекавши: „ 11рем г ћнешн времена, разна посл-ћ себе обстоателства в8ћи мо!§, кон може бвии моме намЗЈрешго са свим-б противно елужити могла 6 б 1; чего ради изнсненје собственне мое вол4 уже саде нуждно еств, кое се у томђ састои, да ово слеме толбко за нроиов г ћди на чистомх србском -б езнкб пзреченне положено естБ, кое ако не 6 бг се творило, И о г б какве то ни би било при< чине, то хоћ8, да то слеме (заклада) расте, докле се удесетори, и онда по 7. члану мое племе, или поса^ сего по 8. члан8 влад^лец-в царства по сем8, могомђ собственомг р&ком -б здгћ написанномб изасненио ишредћлити се може." (Рукопис). Што је ово Сава Текелија учинио, учинио је то с тога, шго је добро знао за XXVII. зак. чл. уг. сабора од 1Ј90., но ком круни припада право у погледу одређиваља и установлења заклада и код сриског православног народа. * * ■ * Је л Вам сада јасно господо око ,,3аставе" и „Новог Србобрана", да немате нраво што нанадате на Његову Светост због онаког решења Текелине закладе. А на најновији револкерски нападај „Заставин" у 265. бр.. одговарам јој оно исто. што сам јој већ на њен сличан наиадај у 8. бр. за ирошлу годину одговорио : „— — Узтврди ли ко овоме противно, нека буде тако добар те нека са својим именом и доказима изиђе на среду и обори ову моју тврдњу, јер кукавица се и нодлац крије иза бусије, а ие јунак". На дотичном месту, ја сам испричао, како сам дошао до уредништва „Српског сиона", и као што сам тамо рекао, да сам се ја од своје слсбодне воље и без икаквих обвеза ил страха иримио уредпиштва; тако исто овде велим : да ја што год у њему пишем, да шо све иигисм из свог шврдог осведочегба, и да се ири томе ни на што друго не обзирел, ниши да ирезам од кога за своје иисање. Ако „Застава" МОра да често пише

против свог осведочења, а ЗНШТО, то се зна; ја не морам, јер не стојим ни спрам икога у каквој обвези, да морам да пишем и против свог уверења, и да. браним непоштену ствар. Ево ће се скорим навршити две године, како уређујем ^Српски сион", и за цело то време нисам дошао у положај, да ми је икад ма ко наложио, да МОрам то и то написати. Да је у томе било на мене каквог иритиска, ја бих му се ваистину и одуирео, и пре бих сам се захвалио на уредништву, него што бих сам написао што, у што нисам уверен, и што је непоштено. Нека ми се ма с које стране наведе један случај, да сам ја што год у „Сриском сиону" написао, што не стоји и да сам икад бранио какву неиошшену сшвар. То није у стању нико доказати, те од туда и сва мржња на мене од стране познатих улизица и разних клика, који само мржњом и клеветом, а не и доказима могу да онровргну моје иисање. Моји су ударци шешки и сигурни, и не даду се ни опроврИи ни излечити. А како стоји у том ногледу „Застава" ? Од силних доказа и примера, нека се узме у руке само 260. бр. „Заставе", те нек се прочита уводни чланак: „ Једна радосна иојава " ; писан у Београду, и на први ноглед сваки мислеони човек мора увидчти. да је он могао написан бити само у српском пресбиро-у. Онаке неистине и извртања, само је нлаћено перо у стању нагшсати, и како је скупштини подиесен од министра спољних послова — Пашића нредлог: „да се одобри ванредни кредит од 200000 динара из диспозиционог Фопда" (или како се он званично назива „ фонд за достојпије заступање"); питање је велико, да л' не гриска и „Застава" из тога Фонда:' На ово би иитање можда могао одговорити „председник радикалног клуба". Радикали кад су у опозицији, они су противни диспозиционом Фонду, завидни шго га други грискају, а кад су на влади, онд,1 га новишују да само своје нартизапе задовоље и да их плаћена нера бране и одржавају на влади. Као што рече „ Трговински гласник 1,1, за