Српски сион

Б р. 24

СРПСКИ СИОН

С тр. 701.

Данас би Ј / 3 камате т. ј. 20000 К. уживао арадски романски владика, и била би мирна Бачка! Пометуто Текелино нисмо гласи: Ваше вв1соки> Нревозходителство! Вмсоко Пре «Јсвнш ;енМшми Архипастирго! Еш,е не воведенБШ во ирестол Епископскш Епискон Рац, уже начал право мое нар$шати, еже до Его всш Енископи почествовах#, и уважахБ. Излишни; 6 б 1 6 бмо обширно вашему в. Пр. описат всн, обаче во крацћ состоит в' том. Епископ, что 6 бг к' б8д8ш,е им4л способ и в' церквћ С. Пегра и Павла племене моегш ум^стити влаха, с' разВм^шем его Биров варошкш совок8ни обгцество при церквћ с. Ји>ана, гд'ћ ночти самБги влахи собираготсн, и т8 иаклгочиша представити за пароха беодора Крестича, и НикиФора Аеанацковича стим обаче, агце и мое содоизволеше б^дет, обаче Биров противо моегад соглас1а имепем обхцества нредставленје Епископ8 содћла. Сим он агце и обшество взал себћ нраво, еже неим^ћет, в' нривилегш бо варошкои, право Патроната даго толкад на римсшн цркви, никакже на нашиа, а иже Патронат не имћет, тои ни пароха преставити не может, даже ни во церквћ С. 1шана, т'6м менше в' церкв4 С. Петра и Павла, гд^ племн мое ночти полдрВгого в4ка право то притажает. Енископ не вниман на мое ономинанје, что Еги> величе ство каждомб занрегцает дати мн-ћ повод жаловатиса о нарВшенпо нрава моеги), тим свлш,енником дал Сунгелш. Аз егда усли^ шах с1е, писах ем8, нки> он тин свнш,еники может ум г ћстити в' др8г!Его церков, обаче не в' моеи и что 6 бг мнћ, ирежде нежели 6б1 С н Е гш величеств8 жаловал, м^нје, и нам4рен]е свое изнснил, обаче до ннн^ћ ненол8чих. Аз не хош,8 о неепособности, и моралном х8дом новеденјго т4х свл1лз ,епиков сказати, но толкиј прошб ваше в. Пр., воеже ббхсте прежде рћченномб Еп. Рац8 сов-бтовати, и даже наложити изволили, во еже бв1 он тбш сваш,еники, или нри церквћ С. Јшана, или в' Гаи _ ћ ум-ћстил, и мн г 6 ненрен^дил нриб^гства Ег«) величеств8, стидно бо бВдет ем8 нослћ 1нш;алацш их, ихже на друпн нарохГи нривести.

Симже имћго чест с' внсочапшим внсоконочиташем 6 б 1 ти вашег«) вбгсоко Превозходителства во Арад-ћ 18. Авг!Јста 1836. Покорн-ћипњги сл8га Савва Тгокголи с. р. (Рукопис). Како је Текелија у поменутом своме тестаменту у 11. тач. рекао: „— — по смислу упутства, које ћу и у овом погледу дати митрополиту — —" што није учинио; нема сумље да би у њему навео ближа определења, ако у Араду у опште не би никако било српског односно нравославног владике и да би одредио, да у том случају свагдашњи владалац — краљ — учини нужну одредбу у смислу његове жеље, т. ј. да другим српским владикама припадне */з камате. А за ту тврдњу ево и јаког ослонца: Сава је Текелија основао 14. Јануара 1811. год. за^кладу — слеме — од 1000 Фор. за ироиоведнике слова Божјег на сриском језику у номенутој цркви св. апостола Петра и Павла. Засад ћемо из његовог закладног писма навести само ово, а идућом приликом навешћемо га у целости. У 3. тачци — рече: „Аш,е ли племе мое исчезне, то ће обвезани бити (титори) сербскомВ при нашоВ цркви сВгцемВ обш,еств8 есапљ нредати; аш,е ли и ово премћвВ претрни, то земл4владћоц8 уиотребление овога права заостае, али свагда на то& конецБ чрез мене опредћлен -б, т. е. Проповћдником -б восточнбш церкве мое; аш,е ли и ови изчезаготг, а кашталЂ ова& се сохрани, ијш истражити може, то свагда свагценикомг народљ обВчашцимљ штересе Ждати," а у 7. тачци: „Аце кои небВдВгБ ове новце узети (т. проповедници) ® овога учреждеша, или др8г8 уредб$ сб НБИма учипити, то сн себи и племен^ моме, полно право као на свого истинВ собственостБ задржавам -б, главпо са свимђ нрибиткомљ и умножешћмЂ узети, и но полноволпо расположити ; послћ изчезнен1н нлемене мога, по трећаго члена учреждешго собствености ирава обдержавати се има" (т. ј. да круна одреди на што да се троши камата и то наравно у смислу његове жеље).