Српски сион

Бг. 25

СРПСКИ СИОН

Пошто су библија, црквене књиге и сви јавни сниси грчко-несједињених састављени на илиреком језику, и они се у иисању не служе латинским словима, као римокатолички крајишници, него својим сопственим, то би се морале за грчку децу подићи паралелне школе, у којима би се деца учила на свом матерњем језику чигати и писати; осим ако си ко радо ласка надом, да ће се цела једна нација и њезино свештенство странпутицом моћи довести дотле, да се одрекне свог језика и читања библије и својих црквених књига, те према томе и своје веронауке. Но како је таква вада у опће слабо основана, доказује свакидашње искуство, јер поред свих сметња, које се стављају на иут грчко-несЈедињеним школама закутним, опет грчко-несјецињени младићи, а особито они, који су ради да се посвете свештеничком сталежу, уче се обично или код њихових свештеника или у каквом манастиру. Какве грдне ирочивности сврси постојећих спа,соносних наредаба за нодизање илирског свештенства! Изгледа као да се с друге стране ишло за тим, да им се нлод још у клици затре. Да се умале у неколико рђаве последице тога, што немају школа, а особито оних за свештенство, направио је илирски Митрополит Ненадовић илан за оснивање једне богословије, у коју би се известан број младића из разних грчко несједињених дијецеза бесплатно примао о трошку целе нације, где би редовни учлтељи иредавали науку за свешгенство нужну. Тај достојни муж, који је врло заслужан за своје верне, није хтео да остане само ири свомз плану, него је ради изведења истога сабрао из добровпљних прилога своје народности фонд, који је за кратко време нарастао на 60.000 Д, и који би се још већма умножио, да смрт његова томе спасоносном нодузећу није крај учинила. Његови наследници којима је више сопствена корист, него ли добро свога народа на срцу лежало, радили су на продужењу тога за њихов дремљиви темперамент врло неугодног дела врло споро и без воље; место да су неирекидним скупљањем мало по мало умножавали основну главницу, која је за такво велико подузеће потребна, гледали су баш они, којима је тај школски новац на руковање нредан, да се њиме користе, узимајући га себи у зајам и трошећи га на неиотребне ствари.

— Поред свега тога поднешен је тај Митрополита Ненадовића школски нлан земаљској влади на одобрење, али на велику жалост илирског народа, и на срећу оних, који су вештином својом један део тога на корист и оиште добро скупљеног фонда у својим ку.јнама и спаваћим собама знали употребити, наишао је исти на несавладљиве нрепреке и таке приговоре, који доказују, да смерове законодавства кадкад потискују верски смерови и да се несигурној нади на неку корист у будућности не ретко жртвује сигурно добро у садашњости. Сиромаштво и јадан живот грчко-несједињеног свештенства у Хрватској крајини, друга је сметња, која ако се не уклони, мора увек сметати свима намишљеним иоиравкама. У колико више мудрост законодавца настојати мора с једне стране, да се изобиље и нреко мерно богатство свештенства ограничи, у толико је мање с друге сгране пробитачно ради добра друштвеног, да се они, којима је поверено богослужење, васпитање деце и настава народа, изложе оскудици, и тим се наведу, да тај недостатак поштеног дохотка, гледе да накнаде срествима, која се јако противе светињи њиховог звања и основима религије. Доходак грчко-несједињеног свештеника у крајини тој, састоји се из штоле и бира или лукна, који се годишње у натуралијама даје, и то свака крајишка кућа даје своме пароху по 3 оке, т.ј. 6 3 / 4 фунте жита од јутра земље; пошто је с једне стране и штоларна такса врло ниска, јер је према сиромаштву народа одмерена, а скоро се никада не плаћа у готовом новцу; надаље пошто крајишнику стоји од воље, да жито даје од добре воље и лоше врсте, с друге сгране, што је број кућа парохи.је једне по последњој у крајини учињеној деоби на 100 кућа сведен, то се може лако увидити, да су сви ти парохијски дохотци по све незнатни, и за издржавање пароха тим мање довољни, што је исти ожењен, те се за потребе своје често пута мнсгобројне иородице старати мора. То стешњење његових кућевних околности приморава га, да се лати ма каквог носла, који му иоле какве год користи доноси, а вршење иравога свога звања скоро са свим запусти. Парох се разликује од обичног ратара само тиме, што носи плаву дугачку хаљину и иодужу браду. Рђаво се одева и храни, злочесто станује, оитерећен бригом мучног госиодарства