Српски сион

С тр . 720.

СРПСКИ СИОН

Б р . 25.

радње верске. У веронауци и моралди влада у овом народу велико незнање. Страх од точка и мача замењује овде катихизис. Да блажен иостане, овај се народ строго држи својих верских обичаја, и нре ће се побунити, него шго ће од тих одстуииги. Омаловажавање, шта више црезирањ) с којпм Рииокатолици иредусретају Грчко-нес;едињене, оправдава донекле мржњу ових против оних, и што рекосмо оада за Римокатолике нзгледа, да они погледају и на Сједињене као с неком аавишћу, злобом и срџбом, шго земал^ска влада од неког времена чини СЈедињенима, који скоро никакве цруге осим само неке богословске (црквене) заслуге немају толико искључиве погодности, користи, погпоре и милости СЕДМО ПОГЛАВЉЕ. 0 грчко-несједињеном свештенотву. Ношто морал, начин мишљења и изображеност једног народа понајвише зависи од пастве, коју он ирима од својих духовних пастира, то се ноуздано може рећи, да је добар ред или неред у народу свагда најбољи доказ иотпуног или мањкавог уређења свештеничког, и ако би хтели да ово начело у свезу доведемо са садржином нређашњег поглавља, онда ћемо без по муке одатле извести закључак, да се грчко-несједињено свеиггенство мора налазити у врло бедном стању. Одрастао у крилу незнања, савладан животињским нагоном као прост човек, веран до гроба свима мњењима и иредрасудама, која се у њега пресађују с чолена на колено, држи грчки свешгеник, да има сва својства, која се траже за једног свештеника, кад зна читати, нисати и обичне црквене песме појати. Код многих је незнање тако велико, да незнају ни обичне вајпроетије верске дужности и прве основе у веронауци. Од туд се лако видити може, какву наставу добива нароц од такових духовних иастира. Неред, који влада међу грчко-несједињеним свештенством и који је последица незнања, повлачи за собом иоред стотину других зала, још и то зло, да с њиме рамокатолпчко свештенство поступа с понижењем, које у души његовој потајно изазива и оставља семе мржње, која је ио јаван морал врло оиасна. Разне ирииреме које се предузимају за регулисање грчко-песједињеног свештенства од времена на

време, доказују, да су се мањкавости љеговог уређења увидиле; али нек ми је дозвољено да слободно рекнем, да оне уједно доказују, да се није како треба побринуло иронаћи извор тога зла, или бар да се није искрено ишло за тим, да се оно са свим угупги. Поближе истраживање тога предмета, пружиће ми одсада најбоља сретства, а уједно и доказ, како је неопходно нужно, да се с пожртвовањем свих смерова тих сретстава латимо. Грдно незнање грчких свештеника и неред, који међу њима влада, долази највише одтуда, што немају својих школа, а од чести због сиротиње и расипања и онако јадног домаћег господарства. Нема сумње, да васпитање и настава, шго их у младости добивамо, имају велик уплив на сва дела у животу нашем, и да се оспособимо за деловање у нашем сталном иозиву, потребно нам је, да се израније нриправимо. Из те истине извире доказ о противном правилу, наиме: да, где се васпитање занемари, образованост напусти и способност истине остане мртва и неразвијена. ти људи у опште немају воље и склоности, да врше друштвене дужности, и још мање имају вештине, да испуњавају разне уредбе у животу. Грчко свешгенство у томе је изједначено с крајишницима, јер им омладина расте без наставе и образованости у незнању, као марва међу стадом. Оно мало школа, што је ире неколико година подигнуто, нису донеле никакве користи, .јер им је главно учење дечије, а нису мислили, да пошго се деци пре давало на језику, који деца не разуму, шга више којега ни сами учитељи нису знали, те школе и с те стране нису донеле никакве користи.* Овде долази још и та околност, да се родитељи грчко-несједињени одлучно противе, да децу своју шиљу у такове школе, у којима се предаје римокатолпчка веронаука, јер их неки ревни учитељи, а понајвише незналице иротив јасних наредаба власти, гоне, да врше оне обреде, који се противе њиховој вери. На и онда, кад би се уклониле те сиоменуте сметње, остао би смер данашњег школског сустава у крајини опет мањкав, јер у сваком погледу није паметно, да се настава римокатоличке и грчко -несједињене деце у једној 11 ИСТ('ј ШКОЛИ споји. * Не ће о горег бити, да ее у овоје време наведе ово здраво мишљење Ксаверово, кад ее стане у уг .реком сабору нрстресати Вер8евицијев иредлог о шкодама. Ур.