Српски сион

Б р . 25

СРПСКИ СИОН

С тр . 719.

вејех како епархији Карлштатскија тако и цјелаго Гевералата Вараждинскаго училишчах вовести, вопросил нодручнаго ми нротопресвитера Сјеверинскаго, јеже би тој јему објавил, колико егземпларов за сушчаја во протопресвитератје јего учи лишча взискујутсја, да би по том опредјеленоје тјех число тамо послатисја возмогло. Аз убо вјест сију в не малое удивление нриведшују мја, пријав, не точију нредреченому нротопресвитеру, преднаведени катихизис, јако книгу с Благословением и Дозволением Превосходителства Вашег издати и латинским Буквами печатати умишлену, и по томе убо ненравилну и од церкве нашеја неприњатују, во училишча наша уводити возбраних, но и Превосходителству Вашему за нуждно и потребно бити судих тоежде на тој наипаче конец благовремено возвјестити, да би II. В, Автора тоју чужестрааија Букви в книгу церковнују уводити дерзајушча, о поползновении сем обстојателно испитати, и тако но благохожденију издание самија книги с чиноправлением нашим церковним ни најменше несообразнија, образом Вам добрје вједомим, вознрепјатствовати и предупредити изволили. Коеју приликоју П. В. за нотребнују вједомост возвјестити не мимопушчају, что аз твердо опредјелих, јеже градушчија седмици, Господу споснјешествујушчу, путешествие тако предвајати, како би до 16. или 17. сего в Карловац приспјети, и П В. високопочитование мое лично указати возмогл." Извод из проматрања данашњег стања хрватеке војене крајине, еа целиеходним предлозима, како би се ието поправити могло.* Од КСАВЕРА РЛЈИЋА тајника Господина ГрОФа од Ламберг, цареког Миналра у Наиољу, 1. Марта, 1781. Превео Васа Николајевић. ШЕСТО НОГЛАВЉЕ. Религија и морално стаае крајишника. Вера, коју иеповедају ти становници јеете: римокашоличка и грчко несједињепа , изузи-

зимајући незнатан број оних, који су познати цод именом унијашски Грци, који живе у котару Жумберачке горе. Засада ћу се нозабавити ироматрањем грчко-нееједињене религије, која у овој земљи нејпретежнији број износи. Римокашолички крајишници добивају од времена на време понеки морални наук од свог свештенства, с тога се оиажа у њиховом иовашању више смерности, учељивости, гиикости, иристојности и реда; желити би само било, да католичко свештенство неке шкодљиве верске предрасуде у народу свом искорени, и да гледи, да у слози живи са грчко-несједињенима, као са својима ближњнма, те према њима да не употребљују реч шизматици , јер је то немио израз, који вређа. Ђогослужењв грчко-несједињених састоји се управо у иосшу. Пост је њихова највећа врлина и на.јеветија дужност, од које нису изузета ни мала деца, нити болесници. Цркве су у овој земљи цонајвише од дрвета саграђене и врло незнатне; њих народ посећује више из обичаја, него из наклоности, и у њима врло хладно и као машина врши * Колико је ауетријеком интересу особито на истоку нашкодио а и данас шкоди језуитивам и вереки провелитизам ; о томе би ее дала читава књига написати. Да је бивадо и у старије време, а да и данае има аустријских дипломата, који еу уверени и који увиђају штетну верску ревност римокатоличког клира; од многих примера, нека поелужи аа доказ здраве мисли Коавера Рајића, секретара грооа Ламберба, дарског министра у Напољу. У нашим је рукама препие његова 8начајна списа „А и 8 г и џ. Бегеп Ве(гас11(;ип§еп ићег (1еп Ј*ев еш, ™Ч18еп ХизЈаш! (1ег кгоаИвећеп МШШг Сггапге тИ ■геоМ&етеп^еп УогаоМа^еп гиг Уегћезбегип^ беззеЊеп. Уоп — —. Исти се Рајићев спис састоји из 10 поглавља, и то: 1. Наир1з№ск: Уоп <1ег Ба§е ип<1 р1п818оћег ВебећаЈГепћеИ (Јег кгоаНзсћеп МШИг бгапге. 2. Уоп Лег Е1пЉе11ипд ип(1 роЈШзећег Уег&взипе (1вгвеЊеп. 3. Уоп <1ет ^аћгипдвз^ашЈе с1ег бгапгеЊ^оћпег. 4. Уоп с1ег егз4еп Еросће <1ег Сггапгге&гте. 5. Уоп (1еп 8Шеп, бећгаиоћеп ипс1 (Зег Еећепбаг! (1ег Е1птеоћпег. 9. Еп1теиг1' 4ег МШе1 гиг Ег1е1оћ4егип§ с1ев \Уаћгии§81аш1е8 т с1ег Кго. МИ. бгапге 10. Уоп (1еп МШе1п, Деп бИШсћеп 2и81ап(1 (1ег бгапгеттеоћпег ги уегћезаегп. Пошто ова поглавља не спадају у програм овог листа, нисмо их дади ни превести, него смо дали нашем другу Васи Николајевићу да преведе остала 3 поглавља, што је и учинио, и која овдв износимо с молбом, да их читаоци добро проуче, а не би с горег било, кад би се и меродавници на њих осврнули и о њима мало више промиелили. Ко је био речени Ксавер РајиИ, не могосмо дознати. Морао је бити чиновник у војеној крајини, те је као такав и поанавао наш народ у њојзи. УреД-