Српски сион

I »р. 25

0 узроку затвора владике бачког Висариона Павловића, може се читаги у књизи г. Милутина Јакшића. „0 Ђикентију ЈовановнИу" .

С т а њ е неких фрушкогорскпх манастира 1846. Нриопштио Д. Р. Видећи тадашљи митрополит Јосиф Рајачић јадпо стање неких Фрушкогорских манастира, одреди посебно изасланство, да обиђе исте и да се на лицу места увери о њиховом стању и како би им се могло помоћи. Исто је изасланство поднело Рајачићу следећи званичаи извешгај. Ваше високопревосходителство, Милостивјејши Господине! Во повинование високому Налогу В. В. нод 10. Септ. т. л. Н. 317. на иас долуставленија в том отпушченому, јако да нотшчимсја тачно исиитата, в каковом состојании обрјетајутсја њиње монастири сљедујушчи: Велика Ремета, Јазак, Бсшеново, Шишатовац, Кувеждин и Привина глава; почто једини от сих во икопомическом благостојании неуспјевајут, други же ко самому ааденију клањатсја; даљч какови сут источници нриходов номјанутих монастиреј, и коими средствами могло би тјехже состајание поболшано бити; а по сотвореном сице точном изсљедовании о всјех нодобателно разсудивше извјестие с мњением нашим о том, како би состојанију речених монастиреј во помошч притешчисја могло, В. В. поднесем, — не мимопустихом во кажди от назначених монастиреј отдатисја, и во первих всја обстојателства и иричини состојанија страдзтелнаго, по томже источники приходов поискати и разсмотрјети, со призрјением на нродукти сего года, аки једино от ближајших средств ко восноставленију падшаго, или ко наденију клоњашчагосја благостојанија во каждом монастирје. И убо: А. Дне 24. Окт. с. л. совокушпнесја во монастирје В. 1'емешје и нресмотрјевше приљежно всја, обрјетохом: 1.) Јако кров церкве и кули вес из-

гнил, и ашче скорјее необновитсја, не точију градија всја под ним изпшет, но и стјени самија, јаже жел.езними мотками уже свјазани от разсједјенија храњатсја, различним погоцам времене изложени сушче от надеиија сохранитисја јеле возмогут. 2 ) Кров зданија келејпаго от југоисто чнија и запа^нија стрзни в тољ худом состојапии паходитсја, ја «о можно решчи, да здание от речеиих стран никаковаго крова неимјеет, ибо самое здание скорим паде нием грозит. 3 ) Зданиј икономиче< ких неимјејуг, всја бо запустјением нропадоша кромје јединаго, јеже за всја нотреби икономическија служит, и во худом састојании равње находитсја. Внутруду церкви чисготи взискуемија њест, иред иконостасом с љевија страни царских двереј на поду (патосје) обрјетохом земли верху каменеј лежашчија, во доказателство небре^кливости и пепопеченија; а во здапии келејном и нодровјех нод тјемже зданием сушчих, царствует крајњаја нечистота појадајушчаја стјени и поспјешествујушчаја от вње нричињаемое падение. Сие состојание церкве и зданиј тјем печалњее јест, чго обрјетохом монасгир јешче и долгами обременен; кромје бо стараго в 228 ф . 16 кр. в. в/ (шајна) состојашчагосја долга, сего љета 1412 ф . 30 кр. в. в. в зајам взјати суг. Вес нростор притјажанија состоигсја из 825 јутров, сшчетајушче во једино јутро 1.600 кв, хватов, от коих 1) 25 јутров за менастирскија, 23 за нрњаворскија, а 230 за виногради страних опредјелено јест; ниње же монастир токмо 30 мотик, нрњаворци 61, а страни 349 обработајуг. 2) 28 јутров иод монастирскими. а 23 нод нрњаворскими ливадами находјагсја 3) ГГод шливиками монастирскими 14 јутров, по колико нод нрњаворскими, сие дознати немогохом, јеромонаси бо ни своих количество невједјат, многоже менше чужих, обаче сего года иолучили десетка от шлив 133 аков. 4) Под љесами сут 232 јутра, обаче болшаја част тјех со всјем изсјечена јест, но и во стојашчих старшаго 30 љет древа необрјетаегсја, и во обшче љеси тољ слаби сут, јако в них древес за греди или вЈЈНчаници ненахо-