Српски сион

(Ј тр . 724.

В р . 25.

не би довољна била многа сголећа, да се ностигне циљ, која се имала постићи тим суставом унијаћења. Изван сваке је сумља, да разне вероисповести у једној држави само онда могу бити опасне, кад се владар сложи с богословским учењацима у том, да се једној секти допусти, да сме другу тлачиги. Напротив, где владар евима својим ноданицима без посебне наклоностп, без иартанчности и без обзира на њихова особита верска мњења, једнаке користи, једнаку заштиту и ужитак грађанских права донусти, та.ј се владар као општи отац свих народа једнако пошт)је, једнако љуби и преузноси, и у свакоа случају без изнимке, рачука т и може на њихову верност и храбросг. Нек се иримени ова изрека, коју ја као беснрекословну истину узиаам, на све оно, што сам испрва рекао о политичком извору овог сустава унијаћена, па ће се по себи решити питање : дал је тај сустав пробитачан за онште добро ? А и главни разлог ради којега је тај систем због започетог рата с Русијом исумњичио верност илирског народа и преставио да би опасно било ставити њих против непријатеља, с којима их веза вере сједињава. Желите ли, да се тога страха ослободите, то не дангубите, па ставите одмах ту увређену народност у уживање њених слобода и правица; учините крај свима тужбама о тлачењу и хотимичном насиљу, те мудрим и ираведним законима улите у срца њихова поверење у вашу владу сталним осведочењем, да ви своје народе без изнимке и без разлике желите да усрећите и дух љубави према отаџбини пробудите. Атеетација карловачког евештеника Раетка Стојадиновића од 1736. год. Приопштио д. РКако ми долу подписати, поред наше душе свагда на свакому мјеету ираведно и душевно сказуем, и исказати можем, то јеже видехом и слишахом от епискона бачкога, јако от нележе здје в Карловце приведен мјесеца Октомбра 24. дња, и во горњују собу иоставлен во арест, от тоље по повељенију г. Архиепискоиа, јесмо јего еа свом контентациом подпуно без умале-

ниа трактирали, обаче оп нехотел от дворскаго јастиа нримати, но ог г. адмипистратора (т. ј. Николе Димитријевића, епискона темишварског и коадјутора митрополитова) веја нриносимаја јему примал себје во сњед, ва 27. число тогожде Октомбра, по обедје пол третиаго часа но нолудне, епископу уснувшу, нам же на дјело дворское отшедшим, во горњи подрум монастирское вино принесеное примити, онже от сна вазбнув от стражев води ноискав и свешчу и докуду они нас ради кључев призвали, то он от другаго стража чрез окно зажеженују свешчу примил, потом разгневалсе ногоју ва врата ударил и пол врата долу разбил, и от стражи крчаг с водоју примил к себе, потом рукоју всја врата разломил, и то не норади жажди сие сотворил, но поради что би могал се с хајдуци разговарати, и к ним кроз врата проходити, јакоже он сам посље устмено нам сие сказал. Потом 28. числа тогоже Октомбра месеца, јегда бил епископ на доксат изшел, и от туду но многој конвузии и јаростном јего разлаголствии в собу регементскима катанами введен, и ту абие взем малују капу (ћеленуш) с глави своеја и раздрав на двое, бацил на земљу глагоља: с ови црвени капа ми бесимо се и помамљуемо, ош селе не~Кете ми видети на глави. и тогда метну кану калугерску на главу. По том же јегда по заповјести них П. сведен јест епископ в долних собах во арест, и тамо како во иервих јего јастием, питием и службоју доволствовали, тако и ту в долних собах, обаче же он и тамо по первому, јегда наииетсе, конвузију створил, ибо и тамо рукоју врата расцепил, и на конец месеца декемвриа 2. дња, епаскоп ношчију 11. часа, столицеју фуруну разбил, заутраже бачким депутиртом от Београда пришедшим, и енискона у горњу собу г. архиенискона отнесоша и гу пребивал еиископ до изведенија јего ношчију. Сие известно по чистој совјести знаем и наметуем, за јеже именом и цечатми нашими нотверждуем. Дато в Карловци 10. марта 1736. М. П. Ратско Отојадиновић свјашченик карловачки с. р.