Српски сион

1јтр. 730

СРИСКИ СИОВ

1>р. ^5.

клољатсја, њест оскудјение источников, котори умножајушчимсја разним потребам људеј окрест монастиреј живушчих, полезними паче от дне на ден бивати могли би, ашче би точију приљежнше обработаеми, и вјернше на благо домов сих унотребљаеми били; но прјамаја причина неуспјеванија во благосто]ании и паденија словутих монастиреј положена бити видитсја во самих правленијах тјехже св. обителеј, от нихже љекаја неимјејут доволнија крјепости и доволнаго уваженија ко одержанију взискуемаго порјадка во дому и во домостроителствје; другаја же, много мен ше, нежели могли би, о блазје домов и благостојании тјехже пекутсја, от куду необходимо посљедовати долженствовало постеиеное занустјение как зданиј монастирских, тако и самих икономических источников; а занустјение таковое, јакоже обично индје, тако и здје обремењает домостроителства долгами страдателиими, и поспјешествует паденију тјехже. Јеже касаетсја средств, имиже могло би соетојанију во словје супших монастиреј во помошч притешчисја, таковија вси речени монастири, кромје јединија В. Ремети, болше 825 јутров нростора во всем непритјажајушчија, во своих икономических источницјех имјејут, точију нуждно би, по покорњејшему мњенију нашему било, таја во њеких монастирех разумному правленију вручити, и, јеже мошчи извјестњее намјерјаемују цјел достигнути, нуждно би далше било, кромје обичнаго, јешче особеное њекое надзирание како во смотрении новому правленију вручитиеја негли имушчих, тако и всјех прочих, о нихже слово јест, монастиреј установити, которое имјело би поне до тоље продолжатисја. дондеже речени домове во свое прежнее благостојание воспоставјатсја. Таковим о бразом могл би кажди мон. своими собственими силами возобновитисја. На конец во смотрении В. Ремети, повнегда мон. сеј паче вејех прочих во крајнем запустјении сиј, неможет должае без репарации оставитисја, того ради кромје помјанутих за њекија, и за всја словутија монастири средств сирјеч разумнаго правленија, и особеног надзиранија нуждно

би јешче било по покорњејшему мњенију нашему продукти сего года, во колицје потреби домашнија дозвољајут, јединсгвено на репарацију монастирја обратити; — кромје сего, имјеет мон. сеј сребрјаних утвареј различних, златом везених вешчеј и драгоцјених церковних одјејаниј излишних, котораја всја неупотребителна во хранилницје лежат, и кромје того, что никаковија нолзи неприноејат, НЈвкаја от них обветшајут, всјаже опасности рјншчеј во запустњем сем монастири, идјеже три то чију јеромонаха живуг, изложена сут, јеже очужденим бити, нежели би било јегда би во ипом коем монастирју храниласја; атче би убо всја сија прочим монастирем доброју цјеноју иродаласја, то би и от туду проистешчи имушчаја сума новцев великаја помошч во репарации монастирја бити могла; а на носледок, ашче всја сија пе би доволна бала ко нуждљејшему обновленију јакоже баз сомњенија довљети и не будут, то могли би прочи монастири, всјак по могушчеству своему, в номошч притешчи, и тјем дополнити оное, јеже би за сохранение от пропасти и одержание монастирја сего, во собствених јего силах оскудјевало. Прочее високим милостем вручени с цјелованием Архипастирскија Десници во глубочајшем страхоночитании изумираем Вашего Високопревосходителсгства В Карловпје дне 10 Апр. 1846. нижајши: Арсениј Стојковић с. р., Арх. Гргетешки Прокочиј Ивачковић с. р., АЕМ. протосингел Сергиј Каћански с. р. АЕМ. протосингел Јоан Пасковић с. р , зак. конз. фишкал Никанор Груић с. р., зак. конз. нотариј. * * * Овакав је поднело речено изасланство извештај митрополиту Рајачићу о своме нрегледању и нахођењу, а подједно и како би се стало на пут даљем пропадању речених манастира, односно како би се могли и они довести у цветуће стање. Грујић као конзисторијални нотар, који је имао да састави речени извештај, написао је са свим други извештај како у погледу правог узрока јадном стању номе